Штрајкачка епопеја

Диван чине синдикалне вође

укрштају аргументе бритке,

ултиматум од министра дође ,

најављује по школама чистке.

Драстична ће редукција плата,

откази и нове отпремнине,

за напредак затворити врата –

помози нам Боже са висине.

Глас једнога прену нас у чуду,

да се нисмо борили залуду,

да у име просветних јунака

сили власти не би се помака’,

Не би своје позиције дали,

устали су велики и мали.

Јединство је наша теорија,

предводи нас Форум гимназија.

Због вредности знања и културе

наставнике клевећу и јуре.

Зато страдаш синдикални брате,

зато твоје умањују плате.

Боримо се против ових зала

с дипломама високог морала.

То је слика синдикалне војске,

наспрам моћи и власти каубојске.

Звониће се још на пола часа,

нек министар остане без гласа,

запослени без зараде своје,

ученици без лекције које.

Јер поруке српског учитеља

снаже душе нових поколења,

да је памет важнија но снага,

да стрпљењем побеђујеш врага.

Тако прави синдикалци раде,

не плаше се председника Владе,

ни његове министарске свите ,

нити нове духовне елите.

Драга децо професор се бије

за идеал слободне Србије,

и духовну њену вертикалу

која спаја школу и државу.

Сложили се активи и већа

победити овога пролећа,

и вратити достојанство струци

да нас памте деца и унуци.

Сви хероји ових тешких дана

нека приме венце Ђурђевдана,

и не жале због мањка у каси

кад их песник речима украси.

НАРОДНИ ПЕСНИК