Познате личности за ФБГ говоре о томе шта би им били први потези на месту министра просвете, затим о својим омиљеним професорима, као и онима који им нису остали баш у лепом сећању.
1, Шта бисте прво урадили као министар просвете?
2. Ко је био ваш Коста Вујић?
3. Ко вам је био контра-Коста?
1. Да сам министар, увео бих кућно основно образовање. Наш образовни систем личи на зомбија претходног образовног система, који је убијен прекидом СФРЈ, а онда је зомбификован деведесетих. Наставници немају никакав ауторитет, ученици немају никакве идеале, тако да вреди размислити о промени темеља нашег пропалог трулог капиталистичког друштва и тек са том променом може доћи до квалитетне промене образовног система. Пошто од тога нема ништа, да сам министар, најчешће бих обилазио школе које имају дил с провереним роштиљџијама и тамо таманио ћевапе, киселу и домаћу шљиву, коју директор крије испод стола а која је прекјуче стигла из „родног краја“.
2. Зорица Радић, учитељица од првог до четвртог основне, ОШ „Вук Караџић“, Београд (1982–1986). Жена која нам је била друга мајка, научила нас је потпуном смислу пионирске заклетве, то јест чињеници да је у животу најбоље бити добар друг и марљив ученик. Касније у основној, од 1987. године, како је систем почео да се урушава, а са њим и поверење у наставнике и њихов ауторитет, професоре смо све чешће гледали као јадне будале које не знају шта ће са собом у новонасталој ситуацији. Често смо их понижавали, узалудно су се бранили, а у средњој је било још горе, ниси могао да разазнаш ни ко је ученик а ко професор. Сви смо били жртве рата и Милошевићеве диктатуре, а у четвртој години били смо чак и ортаци. Али не ортаци као гимназијалци Косте Вујића, него ортаци у смислу „одем да Вам купим карту за воз за Шид, а не морам на пети час“.
3. Било је и таквих контрапримера, професора који су потпуни лудаци, и тих деведесетих изгледали су као одбегле дивље животиње из некаквог зоолошког врта професора, попут професорке ФИЗИКЕ, која је силне ученике ОБОРИЛА НА ПОПРАВНОМ, у ПРАВНО-БИРОТЕХНИЧКОЈ! Право је чудо како је такав монструм мирно отишао у пензију а да није добио адекватну казну од ученика, или барем од неког родитеља.
