У овом броју, за познате личности припремили смо следећа питања:
-
Да имате времеплов, на који школски час бисте волели да се вратите?
-
Ваша најважнија школска лекција
Ева Рас, глумица, сликарка и књижевница
Волела сам да бежим из школе и да возим бицикл
1. Не бих се ја вратила на неки школски час, већ на велики одмор. Нисам била одликаш, већ ђак испод просека. Волела сам да бежим из школе, да возим бицикл. Школу сам схватала као грађанску дужност и то сам мислила и за факултет. Силне шестице сам тамо подобијала. Родитељи су били дивни и нису ми замерали на томе јер су били задовољни братом који је био ђак генерације. Мајка и отац нас нису приморавали ни на шта, већ су нас пустили да радимо онако како волимо. Једино су инсистирали на томе да идемо у школу, а ја сам бежала само онолико колико су они то могли да оправдају. Јер, нисам ни знала како треба учити, све ми је било досадно. Нисам волела ниједан предмет посебно, а моја најбоља другарица која је била одликашица чудила се како често идем у биоскоп, посећујем тече, тетке, стрине. Више сам волела природу него школу, да окопавам кукуруз, да бдим у штали. Детињство ми је било предивно.
2. Животна лекција коју никада нећу заборавити јесте једна са часа биологије. Можда ће звучати чудно, али испричала нам је наставница да у зиду бешике постоји мрежа разних мускула које врше притисак и омогућавају нам да истиснемо сувишне течности. То је било просветљење за мене. Тек тада сам схватила да у животу треба разумети како шта функционише и да је то најважније, а не када се ко родио, како су нас учили.
Александра Јоксимовић, директорка Центра за спољну политику
Живот је сплет непредвиђених околности
1. Математика је моја скривена љубав и таленат. За многе је била баук, а за мене природна логика коју сам са лакоћом савлађивала. Никада нисам схватала како је други не разумеју, али сам закључила да она подразумева таленат. Мој други дар је била музика. А како сам дошла овде где сам сад? Знате, живот је чудна прича, сплет непредвиђених околности. Сви учитељи су били изненађени што нисам пошла путем математике. Јер, тај изазов решавања проблема и осећање задовољства кад се то деси и даље је јако у мени.
2. Из школе сам запамтила да су упорност и дисциплина незаменљиви. Ниједан таленат не вреди без упорности. Много тога сам научила од учитељице Милене Шестовић, која је била пред пензијом тада када сам ишла у школу. Она је том школском систему била светао пример и научила ме је основним корацима. Нас две смо имале бескрајно међусобно разумевање кад је реч о реду, раду и дисциплини.
Иван Цвејић, бивши уредник Новинске агенције „Бета”
Научио сам да у свет идем отвореног ума
1. Волео бих да се вратим на било који час филозофије, код професора Предрага Ђуровића у Гимназији у Куршумлији. Имајте у виду да је то неких тридесетак година уназад, половина 80-их година, када су у школској настави и даље веома живи били и Тито и социјализам и Маркс и Енгелс и њихова наука. Ипак, професор Ђуровић је био омиљен јер је пронашао простор и начин да нас учи да у свему, баш у свему, морамо да мислимо критички, својом главом, и да не верујемо слепо ни у шта, већ да преиспитујемо апсолутно све што нас окружује. Разуме се, да бисмо то били у стању, морали смо да читамо и да знамо. Ко је разумео о чему је говорио професор Ђуровић, ствари су му касније биле много лакше. Ко се придржавао његових савета, могао је лакше да се носи са компликованим догађајима који су у годинама које су уследиле утицале на наше животе. Рат, на пример. Његови савети помогли су ми много и у новинарском послу, који сам годинама обављао. Основне у том послу су управо две ствари о којима је и професор Ђуровић говорио – да знате добро то о чему пишете или говорите и да имате резерву према свему што чујете или сазнате док сами не проверите.
2. Не могу да издвојим једну лекцију, пре би то била скрипта или мањи уџбеник са више поглавља. Већину животних лекција добио сам у породици, од родитеља и старијег брата, један део од пријатеља, део, наравно, у школи, а део и из књига, филмова, музике, или са путовања. О томе да треба бити упоран, доста сам научио у војсци, на пример, а да треба пазити да се не огрешите о људе, научио сам од неких потпуних незнанаца. Предрасуде о људима, о другачијим навикама, о другим народима, најбоље се разбијају читањем и путовањем. Солидарност је нешто што нам све више недостаје, а о њој се мора учити још у породици. Све у свему, можда је најважнија лекција о томе да у свет и међу људе треба ићи отвореног ума, са способношћу да пажљиво слушамо друге и да од њих усвајамо оно што сматрамо да је исправно. Учење животних лекција никада није завршено и зато је важно да не бежимо са тих часова.
