У анкети 11. броја часописа ФБГ на наша питања одговарао је познати фотограф Драгољуб Замуровић

Ко вам је био најбољи, а ко најгори професор и зашто?

Имао сам само једну професорку која ми у целом школовању није била омиљена. Предавала ми је математику у Другој београдској гимназији. Њој је много важније било да ученик воли Савез комуниста и буде политичар, него добар ђак. Мени је то много сметало.

А кад је реч о онима које сам највише волео, било их је много. Ајде да поменем првог и последњег. Први је учитељ који ме је научио да све мора да се уради од почетка до краја у једном цугу. Кад погрешимо, кренемо из почетка и урадимо то до краја, без поправки. То ми је много помогло у животу. Други професор који ми је много помогао је са постдипломских студија на Факултету примењених уметности Драгољуб Кажић. Он ми је улио неку врсту самопоштовања. Знао је да много желим да се моја фотографија појави у часопису „Лајф”, а он ми је рекао: „Драгољубе, твоја ће фотографија сигурно осванути у том магазину.” То се касније и десило. Наставници морају да гурају ђаке напред, а не да их коче тиме да науче ово или оно.

Јесте ли у школи били, оно што ђаци зову, штребер или понављач и фаца или аутсајдер?

У школи сам све време био врло добар, осим два пута кад сам био одличан зато што ми је отац обећао да ће ме наградити. Деца су ме много волела. У основној сам био председник историјске секције, а на факултету су ме изабрали за представника године. Волео сам много да се шалим, али сам био солидан ђак.

(Часопис ФБГ)