O Смиљи, Дискету и Петру

Драме нема без трагичног лика,

нит лепоте има без песника.

Вере нема без жртвене наде,

синдиката нема без неправде.

Нит победе без јунаштва има,

нит богаташ милостињу прима.

Не боји се праведник крвника,

у људскости главна је разлика.

Гладни правде и лишени права,

неће само да живе од хлеба –

шта им значи на рамену глава

ако душу изгубити треба.

Просе духа од Владиног здања,

на камену камен испросише –

поред умних академских знања,

невербалну поруку послаше.

Телом зборе, зраче примерима –

јавним часом васпитају младе,

а Форум ће својим херојима

ублажити страдалничке јаде.

Смирени су данас на Голготи,

крст им носи просветна Србија –

посвећени бесмртни животи,

све од Саве па до Доситеја.

Нема силе да их може стрти,

Голијата Давид се не боји,

васкрсења не бива без смрти –

у вечности човештво се броји.

И Милош је победио Турке,

због Вукове клевете и бруке.

Христос сео с десне стране Оца

јер га Јуда издаде због новца.

Не би било победничког венца

да им није узета лиценца –

нити песме у пролећном ветру

о Смиљани, Дискету и Петру!

Народни песник