У анкети 11. броја часописа ФБГ на наша питања одговарао је један од најпознатијих илустратора у Србији Добросав Боб Живковић
Ко вам је био најбољи, а ко најгори професор и зашто?
Ја сам (нажалост) као анти-Габи Новак (певачица која пева песму „Памтим само добре дане”, прим. аут), верзија из пакла. Памтим само ружне дане, само зло. Или сам био толики баксуз или је само бол јача од деменције.
Математичарка ми је закључивала тројку јер, ем нисам за математику, ем цео час цртам. Српкиња ми је закључивала тројку јер сам неписмен, а цео час цртам, и физичарка, и хемичарка (наставница физичког се само крстила кад ме види).
Једина наставница чијег имена се сећам (и наравно да вам га нећу рећи), наставница ликовног, закључивала ми је тројке јер цртам „стрипски” а сигурно и прецртавам. Верујем да ми је бег од те улоге, тих тројки, дао снаге за све што сам урадио у животу.
Јесте ли у школи били, оно што ђаци зову, штребер или понављач и фаца или аутсајдер?
Цело школовање сам био аутсајдер. Нити сам био бубалица да задивим петицама, нити мангуп да фасцинирам кечевима. Могуће да моја супермоћ – цртање још није била довољно добра да би ме спасла места „најгорег-у-разреду”.
(Часопис ФБГ)
