Министар просвете Младен шарчевић говори за ФБГ
(Разговор водила: Наташа Анђелковић)
Не одустајем од најављених реформи у образовању
Министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић започео је мандат наступом који заслужује све похвале. Ипак, најаве многих измена у образовању делују превише амбициозно, а ми наставници смо неповерљиви када су у питању обећања. Зато смо, сада већ не тако новог министра, у интервјуу за часопис ФБГ упитали колико су његове идеје реалне јер би било одлично када би остварио макар трећину од онога што најављује.
Међутим, Шарчевић не одустаје и тврди да су бројне реформе „апсолутно реалне”, само је потребно време за реализацију.
– Не смемо бити нестрпљиви! Искуства земаља које су прошле реформу образовања говоре да је за прву фазу потребно бар две године. Верујем да ћемо брзим темпом ми то успети за годину дана. Већ смо далеко одмакли од обећања. Припремамо нови Закон о основама система образовања и васпитања, као основу за све остале законске измене.
Не знамо да ли су Вас сарадници обавестили о томе да предлог измена ЗОСОВ-а (договорен са синдикатима у време великог штрајка), и после обимне јавне расправе, већ 18 месеци тавори у некој фиоци, а да је његов садржај измењен у тајности, без знања надлежне комисије и синдиката.
– Детаљно смо упознати с предложеним изменама и закључили смо да на такав начин не вреди радити. Сви ти предлози су само „шминкање”. Покренули смо процедуру за израду потпуно новог ЗОСОВ-а, врло револуционарног и савременог, који ће, надам се, трајати дуго после мог одласка са места министра. Када буде готова платформа новог закона, позваћемо све заинтересоване на дискусију. Ако имамо исти поглед на недостатке система, онда ћемо се лако договорити.
Шта ће садржати ваш ЗОСОВ?
– У тај закон мора да уђе много тога: права и обавезе директора, начин формирања школских одбора, права и обавезе родитеља, обавезни пријем технолошких вишкова, упут за вишкове. Крилатица тог закона је – побољшање квалитета образовања.
Да се вратимо на најављене реформе. Уводите информатику и ђачке униформе у основне школе. Зашто ученици не би (уз униформе које ће морати да плате) од државе добили и бесплатне таблет-рачунаре?
– Не могу да дам чврсто обећање, али ћемо се трудити да то испунимо. Већ смо обезбедили средства за 200 школа као пилот-програм за потпуну дигитализацију школског система. Хрватска на томе ради шест година и за ту намену је досад потрошила двеста педесет милиона евра из европских фондова. Када бисмо имали пола тог износа, ми бисмо завршили опремање школа. Међутим, све док не будемо у прилици да тај посао урадимо системски, користићемо сарадњу са компанијама, донације, редовна средства, али рачунамо и на новац из ЕУ.
Једна од Ваших идеја била је и да родитељи оцењују наставнике. Ми, наставници, нисмо баш тиме одушевљени. Доста нам је наше муке, само нам још и то фали! Како сте то замислили?
– То су медији лоше интерпретирали. У оквиру постојећег спољашњег вредновања, узима се у обзир и мишљење родитеља. Родитељска тела која сада постоје често су у функцији манипулације при формирања школских одбора. План је да родитељи буду анкетирани у пуном капацитету, а не по узорку, и да одговарају на питања која се тичу педагошког стила рада наставника, његове спремности да помогне детету. Родитељи неће оцењивати него процењивати педагошка својства рада кроз оно што чују од детета, од других родитеља и од јавности. Рад просветних радника је јаван и 90 одсто њих биће одушевљено чињеницом да ће неко одлично проценити њихов рад.
Рекли сте да „није фер” према другим јавним службама да се образовању значајније подигну плате. Да ли је фер да једну учитељицу или професора филозофије у гимназији чистачица у ЕПС-у шије са платом, док их ВКВ монтер (то је онај што нам сече струју и што се пење на бандере) шије 200 одсто?
– Није фер. Међутим, затечено стање се без огромних новчаних средстава не може преко ноћи променити. Међународни монетарни фонд утврдио је да имамо лажну запосленост чак 5000 људи. Само запослени у просвети са 30 одсто норме добијају сто одсто радног стажа. Смањује се број становника, смањује се број школа, а број наставника остаје исти. Када законски сведемо запосленост на реално потребну, видећете да имамо довољно новца за веће плате. И остали су жељни већих плата. Сукцесивно су смањиване, па ће и сукцесивно расти.
У школама су, почетком 2007. године, плате биле једнаке просеку у Србији. Данас, просечна плата у Србији је око 46.500 динара, а просечна плата у основном и средњем образовању је око 38.000 динара (84 одсто од просека). Ако се овај тренд настави, када ће просвета да сустигне остале, како сте Ви рекли… Молимо Вас да нам дате своје предвиђање: када будете одлазили са места министра, колику плату ћете нам оставити у аманет?
– Питање плата није питање само за министра већ за целу Владу. Тренутно повећање плата у просвети веће је него у осталим секторима. То је јасан показатељ да идемо ка смањењу разлике у платама. Ако 2017. година буде у оквирима планираног привредног раста, борићу се да просвета опет добије више од осталих како би се изједначили са њима, самим тим и како би се створили услови за увођење платних разреда.
Све синдикате просвете интересује да ли је садашњи министар просвете спреман да испуни обавезе из Споразума који је његов претходник Срђан Вербић (у име Владе Србије) још пре 18 месеци потписао са синдикатима.
ФБГ 11 / Интервју: Младен Шарчевић– Преузимајући дужност, затекао сам минус у државној каси од три милијарде динара. За кратко време, одговорним понашањем и добром политиком збрињавања технолошких вишкова, смањили смо минус на милијарду и деветсто милиона и наставићемо у том правцу. Питање платних разреда је у надлежности Министарства државне управе. Мој задатак је да се потрудим да просвета добије више од осталих, па да онда квалитет рада унутар сектора одређује висину примања.
Шта очекујете од четири републичка синдиката просвете, а шта нам нудите?
– Очекујем да буду разумни. Они имају јасан посао да се боре за свој статус. Ја имам јасан посао да им кажем шта Влада о томе мисли. Када они нешто реше, мене обавесте путем медија. Ја сам их другог дана мандата позвао на састанак и наставићу са тим начином опхођења према њима.
Шта значи разумни? Да сте на нашем месту, а ми на Вашем, зар не бисте и Ви штрајковали против нас?
ФБГ 11 / Интервју: Младен Шарчевић– Био сам на вашем месту, штрајковао сам, био председник синдиката и директор школа и то 90-их година када се више штрајковало, а мање радило. Да сам сада на вашем месту, ишао бих на преговоре о томе када ће просвета бити изједначена са осталим секторима. То значи „разумни”. Није разумно питање да ли да имамо 0,5 одсто за минули стаж јер сви остали имају 0,4. Потпуно је неразумно да неко ко нема потпуну норму има пун стаж, а да истовремено не прихвата расподелу као технолошки вишак, а ни отпремнине.
Борићу се да професија буде на првом месту!
Шта бисте поручили професорима 130 српских гимназија који читају овај часопис?
– Борићемо се да професија буде на првом месту! Уводимо државну и међународну матуру, а програми гимназија се нису мењали од 70-их година. Запослени у гимназијама најбоље знају шта све мора да се реформише.
Укинути девалвацију Вукове дипломе
ФБГ се годинама залаже за обуздавање инфлације одличних и врло добрих ђака – посебно у основној школи. Чак смо предлагали да се Вукова диплома укине, или доведе у неки ред. Шта Ви кажете?
– Ту поруку сам схватио као позив не да се укине Вукова диплома него њена девалвација. Увођење националне матуре, промена мале матуре и увођење екстерног оцењивања стаће на пут јурњави за петицама. Закључну, завршну, оцену даваће неко неутралан из центара за евалуацију па ће оцене бити право мерило знања.
Како? Знамо да са факултетима још немате договор о великој матури…. Како ћете их приморати да промене уписну политику и одустану од пријемних испита?
– Већина европских земаља има велику матуру и ми нећемо да мењамо „правила игре“. Национални савет за високо образовање прихватио је улогу партнера у увођењу велике матуре и до сада нисмо наишли на већи отпор факултета. Када је реч о пријемним испитима на појединим факултетима ће се полагати одређене вештине, на пример на глуми и архитектури. Ако је министарство „кровна кућа“ и ако ћемо мењати законе онда ће све остати на томе да неки могу само да се „буне“, јер постоји шири национални интерес да се уведе велика матура.
(Часопис ФБГ)
