Школа будућности
Зорана Матићевић, ФПН, професорка социологије у Трећој и Петнаестој београдској гимназији и педагошка саветница, председница је Секције наставника социологије при ССД-у. Има 22 године радног стажа
Човек је инертно биће – биће које се опире променама. Ваљда је то разлог што и данас учење Светомира Бојанина, Милана Баковљева и других о тајни школе, активној настави, програмираним уџбеницима звучи авангардно.
Стварност се мења много брже него што смо у стању да то разумемо и прихватимо. Па се онда љутимо, не на себе, већ на стварност, наравно! Већ данас смо љути на школу каква ће бити сутра.
Каква ће то школа бити
Неформално школовање постаће, надам се, значајније, и у скорој будућности ђаци ће, дословце, похађати курсеве, а не разреде.
Верујем да ће нестати „окоштали“ разредно-часовни систем наставе и да ће га заменити неки флексибилнији модел школовања кроз који ће ученици пролазити по сопственим жељама и могућностима. Неформално школовање постаће, надам се, значајније, и у скорој будућности ђаци ће, дословце, похађати курсеве, а не разреде.
Незаменљива улога социјализације – оствариваће се путем летњих, зимских школа, кампова, и слично. Постаће излишно позивати се на један уџбеник. Свеска је већ прошлост. У пружању информација и знања школа губи трку с интернетом. Интернет нуди више него што им се у оквиру наставе било ког предмета може пружити.
За оне што подучавају – неки други изазови добијаће у значају. Основци ће знати да праве софтвере јер ће то бити питање „писмености“, али ће се морати подучавати другим вештинама: како задобити пажњу, како препознати кад је други човек љут или радостан, како се дружити, како помагати, како се жртвовати, како истрајати, како одложити задовољство, како бранити млађе а поштовати старије, речју, како живети!
Млади људи неће се „удубљивати“ у суштину, као што су то пређашње генерације чиниле. Верујем чак да би „урањање“ за њих у овом мноштву информација било погубно. Како каже Алесандро Барико у „Варварима“: Они се морају одржавати на површини и за то је измишљена и права реч сурфовање!
Највећи изазов будућности биће заправо – како доћи до праве информације у том мноштву које се нуди и како ту информацију обрадити, преточити у знање.
Шта нам је неопходно
Финци кажу да су се неколико деценија „учили“ поверењу. А они, ваљда, знају шта причају јер имају један од најбољих образовних система на свету. Тако да још има наде и за нас.
Као ’лебац и више од тога – неопходно нам је поверење. Изградили смо структурално неповерење између ученика, учитеља, родитеља, колега, директора, и на крају, јавног мњења. Финци кажу да су се неколико деценија „учили“ поверењу. А они, ваљда, знају шта причају јер имају један од најбољих образовних система на свету. Тако да још има наде и за нас.
Оцене треба да служе само „угледу“ ученика и ничему више. Само тако ће ученици тежити добрим оценама из аутентичних разлога.
Добро би било да укинемо полагање пријемних испита јер су осмишљени да би се исправиле све оне неправде које су „оцењивањем“ начињене. Шта је, међутим, постигнуто? Старе неправде нису исправљене, а настале су нове. Родитељи су избезумљени, уцењени, финансијски исцрпљени, а ученици истраумирани, ускраћена за радост и игру. Чему школовање ако их не припреми за то да могу положити те пријемне? Чему цела та ујдурма, утрошени папир, време, живци, новци?
Важно је да упишемо сваког ученика који жели да се школује и сваког студента који жели да студира. И да му затим, на лицу места, у школи или на факултету, омогућимо да се увери у исправност свог опредељења или да се разуверени исто тако лако испишу и определе за нешто друго.
Неопходно је да вратимо достојанство свакој професији, да поштујемо поштен рад, марљивост и учинковитост, па се ученици неће устручавати од избора професија које нису у тренду.
Чему се надам
Волела бих да у школи будућности школовање и образовање једнаког квалитета свима буде доступно. Да знање не буде роба, већ друштвена вредност немерљивог значаја. Да вештина и васпитање поново добију углед као афирмативне, универзалне људске вредности. Надам се да ће се школа тако вратити у живот, а да ће се живот и радост вратити у школу.
