Прилагодити наставу интересовањима деце
Драган Ристић је професор физике у Тринаестој београдској гимназији и аутор блога profesorristic.org
С обзиром на разнолика животна стремљења младих људи, неопходно је наставне програме у гимназији прилагодити њиховим интересовањима. На пример, програм намењен будућим студентима техничких факултета морао би битно да се разликује у односу на програм намењен ђацима који испољавају склоност ка уметничким занимањима. Добро би било да одељења имају око 20 ученика.
Смер одабрати у трећем разреду гимназије
У прва два разреда вратити “општи смер”
Већина ученика није у могућности да одабере право усмерење са четрнаест или петнаест година. Прве две године школовања у гимназији треба да буду заједничке, а да се ученици усмеравају на почетку трећег разреда. Ту би подразумевало:
Не могу исто да уче деца која желе да студирају техничке факултете и уметничке академије
Да у прва два разреда градиво буде нешто шире у односу на основну школу и да се изучава на дубљем нивоу. Притом, потребно је обим градива свести на разумну меру и увести обавезну практичну наставу
Ускладити програме сродних предмета, тако да се допуњују
У трећем и четвртом разреду градиво би се изучавало обимније у односу на прва два разреда. Примера ради, ако се ђак определи за природно-математички смер, то не значи да из програма треба изоставити историју или психологију. Програми тих предмета треба да буду осмишљени да се сагледа ток историје кроз развој технике или тумачење услова у складу с којим настају научна открића. Слично томе, ученици на друштвено-језичком смеру изучавали би, на пример, физику на начин да знају као су поједина открића утицала на развој цивилизације или појаве од значаја за проучавање музичке и ликовне уметности
Држати часове у природи
Велики недостатак гимназијског образовања представља мали број часова практичне наставе или чак то што се не изводи. Такав облик наставе предвиђен је у оквиру природно-математичких предмета, у току извођења часова лабораторијских вежби: физике, хемије и биологије. С обзиром на велики број ђака у одељењу, застарелост опреме и амбиоциозно написане планове за поједине предмете, учинак је мали и часови се своде на памћење саопштених чињеница. Пошто настава у гимназији обухвата различите садржаје, пропушта се могућност да ђаци сагледају материју шире него што допуштају постојећи планови. Да би пракса стекла заслужено место није неопходно да се практична настава изводи искључиво у кабинетима. Целодневни или вишедневни боравак на оближњем локалитету пружа могућност да се обаве разна мерења која се тичу наставе биологије, хемије, географије и физике, а приказ резултата би могао да се оствари помоћу софтверских алата. Добитак од овакве наставе постоји чак и ако мерења не пружају прецизне резултате, јер је време утрошено на размишљање, а настава није монотона. За то је потребно уложити нека средства, али то су мали износи који ће школовање учинити пријатним и занимљивим.
Наградити најбоље професоре
Било какве промене у образовању ће бити неуспешне ако не постоји награђивања оних професора који су постигли добре резултате, али на начин да награда заиста носи вредност.
Постојећи Правилник о стручном усавршавању и стицању звања предвиђа вредновање, али на начин који се углавном своди на формализам или се може тумачити према личном уверењу. Било какве промене у образовању ће бити неуспешне ако не постоји награђивања оних професора који су постигли добре резултате, али на начин да награда заиста носи вредност.
