(Поводом најаве протеста Уније СПРС)

Просто, морам да напишем а ви коментаришите или ћутите, по вашој вољи.
Иза нас је гомила проблема, испред нас још већа а ми се играмо дечјих игрица. Победник је онај који најгласније звижди.

После првог састанка код новог министра, општи утисак свих јесте да први пут после пуно година на челу министарства имамо човека који ЗНА шта су проблеми, јасно и прецизно их дефинише и користи сваку прилику да јавно понуди решења која су потпуно сагласна са оним што ми тражимо.

Ми ћемо њему, заузврат, отворити мандат звиждањем испод прозора што ће само оног гремлина на власти позвати да овом министру ускрати подршку пре него што је нешто и почео. На крају ћемо тражити његову оставку, а сами ћемо кумовати његовој неспособности да проблеме успешно решава. Глупо и штетно по све нас!

Да ме неко погрешно не схвати (а онај који ме зна бар мало – сигурно неће), ја никоме не дајем бланко подршку, а понајмање неком ко је у гремлиновој влади, али НИЈЕ посао синдикалца Душана Кокота да ратује са министром већ да решава проблеме. Колико год да у том послу будем успешан, то неће ни најмање утицати на став грађанина Душана Кокота о садашњој власти. Чисто појашњења ради.

Данас, августа 2016, имамо много посла. Сада се ради на пословима преузимања, решавају се проблеми запослених са VI степеном, враћању новца отетог јула 2015. године, Споразум није реализован и мора да се врати као тема разговора… Испред нас (а да је среће о томе би одавно причали) јесте питање буџета за 2017. годину, питање цене рада, коефицијената, топлог оброка, регреса… а ми се играмо звиждања.

Не знам колико сте ви упознати, али буџет за 2016. је за 40 МИЛИЈАРДИ динара мањи него буџет за 2008. годину! А ми звиждимо, без циља, на улици. Уз ризик да ме неки од вас напљују због овога што ћу написати, ја ипак пишем: ВЛАСТ И МИ СМО ПОДЈЕДНАКО КРИВИ ЗБОГ ПОЗИЦИЈЕ У КОЈОЈ СЕ НАЛАЗИМО!

Постоје три разлога зашто све ово наопако радимо. Први је мањак знања. Други је вишак лоше намере. Трећи је комбинација прва два. Када завршимо са звиждањем, ни један од ових проблема о којима пишем више неће бити решив. Онда ћемо по обичају да кукамо и тражимо кривце са стране. Како Ненад Громовић каже, још нам је и добро какви смо ми!

Душан Кокот, НСПРВ Зрењанин, члан Председништва СРПС