Људи су разочарани и напуштају синдикат, али то није решење. Ако сте незадовољни мењајте или синдикат или руководство, јер је држави у интересу да запослени изађу из синдиката да би могла да ради шта хоће.

– У овом друштву па и међу самим члановима синдиката и радницима постоји раширен стереотип да су синдикални руководиоци на добро плаћеним местима, али да не раде свој посао добро. Њих сви одреда оцрњују. Не кажем да нема аргумената за такав став, али је далеко више људи који поштено обављају свој посао, колико могу и знају, а друга је ствар да ли то могу и знају. Када се разматрају чиниоци који доводе до опште слабости синдиката, ту већи удео одговорности имају чланови синдиката и потенцијални чланови него сами руководиоци. Уосталом, те руководиоце је неко изабрао, најчешће без политичких и уопште екстерних притисака. То је једна аутентична радничка организација која не може да буде много ни боља, ни гора од самих радника које окупља – каже за Данас социолог Срећко Михаиловић.

Он сматра да су председници синдиката образовања корак испред руководстава осталих синдиката, јер су успели да одрже заједништво и не уђу у међусобне сукобе. 

– Држава као највећи и најмоћнији послодавац буквално може да ради шта хоће да својим упосленицима. Таксисти и нотари су две најмоћније групе у друштву, које једино могу да изађу као победници у сукобу са државом – одговара Михаиловић на питање да ли се показало да просвета држави није важна.

Излазак из синдиката није решење

– Људи су разочарани и напуштају синдикат, али то није решење. Ако сте незадовољни мењајте или синдикат или руководство, јер је држави у интересу да запослени изађу из синдиката да би могла да ради шта хоће. Око 35 одсто запослених у просвети су учлањени у синдикате, а када је тај проценат пао испод 50 одсто држава нас није зарезивала ни за шта – истиче Ранко Хрњаз, напомињући да су у многим претходним штрајковима прављене грешке јер се није протестовало за побољшање материјалног положаја већ за придобијање чланства.

Извор: Данас