Коментар ФБГ: Најављено лиценцирање директора школа, које припрема МПНТХ, прети да потпуно зароби српско образовање у сферу утицаја политике и власти. Нестаће и оно мало аутономије које данас поседују школе и захваљујући којој још увек постоји ентузијазам професора. Сада, многи најквалитетнији професори МОГУ, АЛИ НЕ ЖЕЛЕ да се кандидују за директоре, а када буде заживело лиценцирање, ОНИ ТО НЕЋЕ НИ МОЋИ И УКОЛИКО БИ ТО ЖЕЛЕЛИ. А то и јесте намера просветних власти – да места директора законским путем потпуно удаље од најквалитетнијих професора, како би могли да их деле својим пробраним кадровима-послушницима, тако што ће им доделом лиценце преко везе омогућити несметан пролаз на конкурсу.
Ветар у леђа овој погубној идеји даје и Друштво директора школа Србије, организација за коју никако не може да се утврди зашто она уопште постоји:
Најављено лиценцирање директора школа и даље изазива реакције
Кратак курс „директорисања“ или вишемесечна обука
НАША ПРИЧА
„ДАНАС“: АУТОР: В. АНДРИЋ
Београд – У ишчекивању доношења правилника који би требало да реши недоумице око лиценцирања директора основних и средњих школа, Друштво директора школа Србије (ДДШС) предлаже да се дозволе за рад додељују на основу практичног рада који би сви кандидати морали да одбране, док би за оне са краћим стажом пре тога била организована једнодневна или дводневна обука.
Овај предлог супротан је ранијим најавама просветних власти да би вишемесечну обуку морали да прођу сви руководиоци образовних установа у Србији, што је изазвало и највише недоумица међу актуелним директорима, пре свега око питања ко ће их обучавати и како ће изгледати испит за стицање лиценце.
– Програм обуке за директоре треба да садржи три теме: унапређење квалитета рада школе, управљање људским и материјалним потенцијалима школе и развој аутономије образовних установа. О овим садржајима кандидате би обучавали садашњи директори школа. Они би постали ментори тако што би Министарство просвете упутило јавни позив свим садашњим директорима који су на тој функцији дуже од шест година да ураде практичан рад са темом из једне од три наведене области. Посебна комисија би прегледала радове и свима који су их успешно урадили била би додељена лиценца за рад. Ментори би потом на подручју своје школске управе припремили једнодневне обуке за сваку од три предложене области – наводи се у предлогу чији је аутор Иван Ружичић, директор Гимназије у Чачку и председник УО ДДШС.
Директори који су у првом мандату морали би да полажу дводневну обуку, они који су на тој функцији између четири и осам година би имали обуку један дан, док би директори са стажом дужим од осам година директно пријавили практични рад у својој школској управи. О раду би се најпре изјаснила комисија у којој би били директор ментор из те школске управе по избору кандидата, представник школске управе и просветни инспектор, након чега би кандидат бранио рад у матичној школи, што би формално представљало испит за стицање лиценце.
Идеја је да потом комисија шаље извештај са образложењем и практичним радом кандидата Министарству просвете, које му издаје дозволу за рад. Када ово заживи у пракси кроз програм обуке и испит могу проћи и они који нису на дужности директора, ако испуњавају услове за ту функцију, истиче се у предлогу ДДШС.
– Овако амбициозан и убрзан курс „директорисања“ се не може сматрати озбиљним предлогом, а понајмање „стратешком мером“ коју предвиђа Стратегија образовања. Устав свакоме гарантује право да под једнаким условима ступа на јавне функције и забрањује дискриминацију, а нарочито ову, насталу разликом у знању које поседује директор са, на пример, пет година и 11 месеци и пуних шест година стажа. Предлог ДДШС да директор бира комисију пред којом полаже испит за лиценцу је у супротности са Законом о општем управном поступку и представља тежу повреду радне обавезе, јер се у овом случају прекорачују овлашћења, односно директор преузима надлежности Министарства просвете и науке – сматра Ирена Брајевић, директорка Осме београдске гимназије.
Она додаје да су писци Стратегије образовања Србије „врло добро сагледали постојеће околности и осмислили озбиљне стратешке мере, међу којима је и обука директора, како би их и обучили да не предлажу оваква противзаконита решења“.
