Од наредног септембра у трећој години, а 2021. и у четвртој години ученицима ће бити понуђено девет изборних програма, а oпредељиваће се за по два у оба разреда
После реформисане наставе која је претходне школске године спроведена у првом гимназијском разреду, а од 1. септембра и у другом, стручњаци Завода за унапређивање образовања и васпитања сада упоредо праве програме за трећу и четврту годину тих школа. Посао ће бити окончан пре Нове године, најављује Дејана Милијић Субић, заменик директора ЗУОВ-а, а обједињен је како би издавачима било дато више времена да саставе уџбенике, који су каснили при увођењу реформи у прва два разреда. Највећа новина коју ће од наредног септембра у трећој години, а 2021. и у четвртој години донети измењени концепти учења је понуда девет изборних програма од којих ће гимназијалци у оба разреда бирати по два.
Како објашњава Дејана Милијић Субић за разлику од прве и друге године, када су ове програме слушали један час недељно, старији гимназијалци ће их имати по два часа седмично. Они, како каже, подразумевају добар истраживачки рад уз помоћ дигиталних технологија. Програми, у ствари, мењају сам приступ настави која више није предавачка, већ представља активно учење кроз много пројектних задатака. Стручњаци завода при увођењу ове новине користе позитивна искуства европских земаља и наставничких мрежа што постоје широм света.
– Изборни програми су већ уведени у први и други разред и део наставника их је одлично применио у настави. Незванично сам сазнала да се део професора баш и није снашао, па су им неопходне додатне обуке за овај истраживачки процес. Морамо да их научимо како да у школи спроведу учионицу 21. века. Чули смо да наставници на изборним програмима чак и испитују ученике, иако им је у методичком упутству јасно напоменуто да не сме бити класичног пропитивања и оцењивања. Иако се ђаци и на програмима оцењују нумерички од 1 до 5, то мора да се спроведе, на пример, уз помоћ чек листа за процену тимског рада где наставник вреднује да ли ђак даје иницијативу при истраживању и је ли вредан или опструира рад групе, поштује ли туђа мишљења и слично. Уз такав начин рада, гимназија припрема ученика за пословни свет где се све динамично мења и усавршава – истиче Дејана Милијић Субић.
Најбитнија измена која ће у трећој и четвртој години бити уведена у предмет српски језик и књижевност је детаљније проучавање смањеног броја књижевних дела. Пред наставником ће се наћи корпус обавезних и изборних садржаја, којих је више.
– Битно је да наставник сваког ученика доведе до тачно одређених исхода у знању, а остављена му је велика аутономија како ће до тога да стигне. У трећој и четвртој години гимназијалци ће на часовима биологије, физике и хемије имати обавезне вежбе. Колико ће оне бити заступљене зависи од смера који похађају – објашњава Милијић Субић.
На пример, у трећем разреду на општем гимназијском смеру из биологије и хемије су седмично планирани по један сат теорије и пола сата вежби, док су из физике у плану по сат теорије и по сат вежби. У четвртој години за сва три предмета планирана су по два теоријска часа.
Дигитализација не прати реформу гимназија
Иако ће израда нових планова и програма рада у гимназијама ускоро бити приведена крају, ниједан издавач још није ЗУОВ-у послао предлоге дигиталних издања уџбеника за гимназијалце на одобрење.
– Ништа их не спречава да то учине и верујем да хоће када буду спремни. Очигледно је да је издавачима потребно много више времена да направе квалитетан дигитални уџбеник за гимназију – истиче Милијић Субић и додаје да је у ЗУОВ на преглед стигло тек неколико дигиталних уџбеника из комплета који су направљени за реформисане разреде основне школе.
То значи да само неколико дигиталних издања које користе основци има одобрење Министарства просвете, док се остале електронске књиге користе искључиво као огледне у дигиталним учионицама и тек треба да прођу провере стручњака.
Извор: Политика
