“Ало”: Сања Арсић
Добро јутро, Србијо!
Доста је било ћутања!
Четвртак – 04.10.2012
У нормалним земљама, када цене превоза, грејања, основних животних намирница скоче преко ноћи, моментално дође до грађанског бунта. Грађани одмах изађу на улице, штрајкују…
Грчка, Француска и друге земље кључају данима док се ситуација у њиховој држави не стабилизује и док се колико-толико не изборе за своја права. Код њих је то при том право на бољи живот, а код нас, с обзиром на стандард, право на преживљавање, које ће нам изгледа ускоро ова држава одузети!
Срби пак као и до сада ћуте и трпе. Издржали смо неколико стотина година под Турцима, бомбардовања, ратове, па што не бисмо и екстремна поскупљења и несташицу потребних намирница? Цене скачу, а плате остају исте.
Поставља се питање где су сада синдикати?!
У свету се синдикат бори за права грађана, а ко се бори за наша права? И да ли ми уопште имамо нека права у држави Србији? Деведесете нам више не куцају на врата, али ако се осврнемо око себе, схватамо да су се деведесете године заправо вратиле и да опет морамо да стојимо у редовима за брашно, зејтин, млеко… А сваког дана све је скупље и скупље, иако одавно нема неправедних и ничим неизазваних санкција!
Стога питам синдикалне вође где су, шта раде, чија грађанска права они бране?!
Најлакше је завући се у мишје рупе, док грађани гутају све што им се наметне.
Само пар дана пре поскупљења главна тема била је одржавање геј параде како би грађанима наметнули тему за размишљање и како би нас преко ноћи шокирали новим поскупљењима. Државо, реална ли си?!
