Подсећамо наше читаоце на садржај Нацрта закона о средњем образовању и васпитању, који је изазвао жучне дискусије у просветној јавности. Овде можете отворити Нацрт закона о средњој школи. Посебно обратите пажњу на следеће:
Матура: Спорна по многим питањима. Уводи нас у европски модел из друге половине 20. века који се у другим земљама увелико модификује и напушта: чланови 13, 14, 15, 16, 17
Број часова: члан 19
Верска и грађанска настава: се помињу као (Богом дани) предмети, иако ће предмети бити утврђивани тек пошто буде донета стратегија. Помињу се и факултативни предмети, који не постоје: члан 43
Право запослених на штрајк. Ова срамота нас опомиње да се тренутно налазимо у 1965. години. Уместо да укида одредбе Закона о штрајку о минимуму процеса рада, а које су директно у супротности са међународним конвенцијама, држава те исте одредбе „спушта“ и појачава у закону у коме им није место. Права запослених немају никакве везе са средњим образовањем ученика. Овлашћења дата директорима да одређују минимум процеса рада вратиће нас у време удвориштва и покорности. Помоћнику министра господину Костићу, главном „идеологу“ Министарства просвете и науке, ни то није било довољно, па је одредио и директан отказ због штрајка: чланови 66 – 72
Намера да се 110 000 запослених у основном и средњем образовању додатно дисциплинује, а да се сваком, ко не слуша, уручи отказ, показује сву неспособност просветних власти и недостатак визије шта би и куда са нашим образовањем. Уместо да образовању дају аутономију – они га централизују. Уместо да отварају школске кухиње – они троше на грађанско васпитање и веронаук. Уместо да за директоре постављају најбоље педагоге – они постављају „своје људе“ који, кобејаги, треба да имају компетенције директора у привреди. Уместо да спроведу награђивање према напредовању у служби – они и даље спроводе уравниловку. А овим законом ће заповедити који ученик (после завршене средње школе) може да упише факултет а који не може, и који може да се запосли а који не.
Добро дошли у 20. век, господине Костићу!
