Економиста и политичар; министар просвете од 24. јуна 1935. до 4. октобра 1937.
Рођен је у Брусу 1894. Основну школу завршио је у варошици Блаце, а седми разред Богословије „Свети Сава“ у Београду 1911/12. На универзитетима у Лондону и Кембриџу студирао је право и финансијско-економске науке и дипломирао 1922.
Секретар и шеф одсека Министарства финансија био је до оснивања Привилеговане аграрне банке, а главни секретар банке од 1929. до 1931, а потом и директор и генерални директор од 1935.
На изборима 1935. изабран је за народног посланика у Прокупачком срезу. Министар грађевина био је 1937. и 1938, а министар шума и руда 1938. и 1939.
Настојао је да учитељска питања реши и испуни оправдане захтеве, и да приступи што пре решавању питања учитељске сталности. Залагао се за отварање потребног броја основних школа и за осигурање материјалних потреба за њих. Тражио је да се издржавање основних школа пренесе са општина на банске управе, што је регулисано Уредбом из августа 1936. која је ступила на снагу 1. априла 1937. године. Тражио је продужење основног школовања са 4 на 8 година, и савремену реорганизацију наставе, реформу учитељског образовања и формирање учитељског кадра коме је требало поред општег образовања дати и специјална знања из пољопривреде, која би примењивали у продуженим основним школама. Одлучио је да најпре учитељске школе у Неготину и Уживу због близине државним имања организују за ученике свих 5 година школовања практичну обуку на пољопривредним добрима. Постигнути резултати Огледне школе „Краљ Александар Први“ у Београду утицали су на доношење наредбе да се од школске 1937/38. по једна у сваком бановинском месту претвори у огледну школу.
На Духове 31. маја 1936. отворена је гимназија „Краљ Александар Први“ „као задужбина блаженопочившег краља“.
Подигнуто је шест зграда за гимназије у Љубљани, Загребу, Нишу, Алексинцу, Пожаревцу и Шибенику, а у Прокупљу подигнута је школска зграда за Учитељску домаћичку школу, јединствену у земљи. Одлуком од 16. марта 1937. отворена је Домаћичка школа у месту Блаце, Срез прокупачки.
Уредбу о уређењу Министарства просвете донео је 31. марта 1937, а истог дана и нове: Уредбе са законском снагом о Високој уметничкој академији и Средњој школи за примењену уметност; о Музичкој академији и Средњој музичкој школи у Београду; Економско-комерцијалној високој школи у Београду; и о Домаћичким школама (учитељско домаћичка школа, школа за домаћице, течајеви за домаћице).
На основу Закона о универзитетима 26. децембра 1936. прописао је Уредбу медицинских факултета Универзитета у Београду, Загребу и Љубљани, којом је извршена унификација медицинске наставе. Исте године отворен је Ветеринарски факултет у Београду.
Као изузетан финансијски стручњак уређивао је Београдску економску ревију која је излазила на француском и енглеском језику и Годишњак Краљевине СХС који је публикован у Лондону.
Објавио је велики број стручних радова у домаћим и страним финансијско-економским часописима.
Умро је у Београду 20. септембра 1957.
