Од 12. октобра 2015, по основу Закона о одређивању максималног броја запослених у јавном сектору, жене у јавном сектору са напуњених 60 година и 6 месеци живота мораће у пензију.

Тачније, послодавац ће моћи, уколико сматра да за то има разлога, да запослену која испуњава тај услов пошаље у пензију. Процењује се да ће овај услов испунити између око четири и по хиљаде жена запослених у просвети.

– Закон, који предвиђа да жене са навршених 60 година и шест месеци живота и мушкарци са 65 година морају да се пензионишу, прави дискриминацију према нашим колегиницама. Он је у супротности са Законом о пензијско-инвалидском осигурању и Уставом – оценио је Бранислав Павловић, председник Синдиката образовања Србије, истичући да се не зна како ће се тај закон примењивати. Он је рекао да постоји могућност да директори школа поступају својевољно, јер у упутству Министарства просвете пише да се од закона може одступити у изузетним случајевима и продужити радни однос до навршене 65. године живота.

Разлог за промену правила одласка жена у пензију лежи у новом Закону о начину одређивања максималног броја запослених у јавном сектору, који је ступио на снагу 13. августа 2015. У члану 20. поменутог закона регулисано је право послодавца да пензионише запослене женског пола одмах по њиховом стицању права на старосну пензију. То право за жене (у 2015) износи 60 година и 6 месеци старости и 15 година стажа осигурања.

Иако се одредбе овог закона најмање односе на запослене у образовању (јер у образовању скоро и да нема случајева укидања радног места), могуће је да би, уколико се министар просвете одлучи на његову примену у школама, одређен број просветарки пристао на одлазак у пензију, уз неки од понуђених облика отпремнине.

– Тако би се, уз  редовне одласке у пензију, пензионисање колега које директори крију иако имају 66 или 67 година, контролу радника на одређено време и расподелу по основу вишкова и мањкова радних места, у кратком року (за две године) постигло да се, поред укрупњавања и допуњавања норме садашњим наставницима, запошљавају све више и нови, млади људи, путем конкурса – каже Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије.

Како кажу у овом синдикату, просветни радници нису добили ни тумачење начина исплате отпремнина. Наиме, отпремнина је у овом закону предвиђена само за запослене за чијим радним местима више не постоји потреба, што је редак случај у образовању.

Према оцени Бранислава Павловића, ситуација у просвети никада није била драматичнија и неизвеснија. Он као један од разлога истиче избор сарадника министра просвете Срђана Вербића који „немају ни животног нити радног искуства“. Павловић истиче да је нови хаос настао доношењем, па повлачењем правилника о ценама услуга у основним и средњим школама, за које се поново најављују измене, па директорима није јасно како да расподеле запослене. Кад се томе додају и недоумице везане за стицање услова за одлазак у пензију, јасне су турбуленције међу синдикалцима.

И. В.

 

О исплати једнократне помоћи

 

Председник Синдиката образовања Србије критиковао је владу јер није испунила обећање да просветним радницима исплати једнократну помоћ.

– Синдикати су тражили да помоћ буде исплаћена пре одласка на годишњи одмор, али је речено да је боље да то буде пре почетка школске године, а сад се прича само о повећању плата и пензија. Једнократна помоћ би много више значила просветним радницима него повећање плата од четири до шест одсто, које је најавио премијер Александар Вучић – казао је Павловић.

Министар Срђан Вербић рекао је да је једнократна помоћ саставни део споразума са синдикатима којим је прекинут вишемесечни штрајк и да ће влада испунити то обећање до краја године како је и договорено.