Директори о изменама закона: Не треба ограничавати број мандата
Управни одбор Друштва директора школа Србије заседао је у четвртак у Кикинди. Преносимо најзанимљивије делове записника са ове седнице:
„…У дискусији и предлозима по овој тачки дневног реда најпре је констатовано да су први кораци новог Министра просвете веома добри и охрабрујући са становишта директора школа, јер се отворено указује на проблеме са којима се суочава наш образовно-васпитни систем и показује се жеља и намера да се заједнички са свим актерима система траже најбоља решења која ће наш образовно-васпитни систем учинити бољим, економичнијим и ефикаснијим. У том смислу, „ДДШС“ је спремно да се активно, својим предлозима и сугестијама укључи у свакодневне активности Министарства просвете, полазећи од тога да директори школа најбоље познају образовно-васпитни систем и све његове добре и лоше стране и имају предлоге како да се систем унапреди.
Генерално, веома је добра намера Министарства просвете да се приступи писању новог ЗОСОВ-а, с обзиром да је по нашем мишљењу ЗОСОВ из 2009. године постао главна препрека развоју и позитивним променама нашег образовно-васпитног система. У том смислу сматрамо да нови ЗОСОВ мора најпре бити ослобођен и очишћен од онога што се у најновијој светској и европској образовној теорији зове „вирус стандардизације“( видети књигу „Финске лекције“ од Пасија Салберга).Наиме, увођење тржишта и стандарда тј. тежња за „мерењем“ учинка образовних система и њихово оцењивање по „тржишним“ мерилима се показало потпуно погрешно. Државе и образовни системи који су радили супротно од тога, тј. који су уместо такмичења школа и наставника ( читај тзв. спољашњег оцењивања и вредновања) подстицале САРАДЊУ свих актера образовно-васпитног система, које су уместо појачане контроле наставника, развијале поверење у њих и које су уместо централизованог административно-бирократског руковођења системом, подстицале аутономију школа и локалних средина и самим тим њихову одговорност за квалитет њихових школа, су постизале и постижу одличне резултате на PISA тестовима. У том смислу ако хоћемо да настава, подучавање, наставник и ученик буду у центру система, морамо систем ослободити од приче о стандардима. Уосталом, можемо имати идеално направљене стандарде, али какву ћемо школу имати то зависи од наставника и ученика и њихових родитеља и њихове мотивације. Стандарди, тј. „обрасци“ су примерени индустрији, али у уметности, спорту, учењу су непримењиви јер гуше индивидуалност, креативност и иницијативу и наставника и ученика. Главна вредност нашег образовно-васпитног система су наставници, ученици и њихови родитељи и они још увек верују да знање може бити главни покретач промена у њиховим животима и читавог друштва и зато им треба допустити да „ сањају и остварују своје, а не туђе снове“. Ако то желимо, а задржимо причу о „стандардима“, ми смо и наставницима и ученицима везали руке и ноге, а тражимо да они трче. Уосталом, квалитет једне школе је интеракција између школе, наставника, ученика и њихових родитеља и он почива на сарадњи, поверењу и њиховој љубави према знању која се никако не може мерити и оцењивати.
Што се тиче конкретних предлога за нови ЗОСОВ који се односе на директоре школа, сматрамо да треба подизати лествицу и услове за избор директора школа с обзиром на велику улогу директора школа за квалитет рада школа. У том смислу сматрамо :
– Да треба увести праг од најмање 50% подршке колектива за избор директора школе;
– Да се мора трајно и принципијелно решити тзв. чување радног места директора школе и да једноставно не треба ограничавати број мандата и да треба за време трајања мандата чувати радно место директору школе. Овде је кључно питање да ли хоћемо да најбољи професори у најбољим радним годинама буду директори школа или ће то бити само они који то жарко желе и они који су пред пензијом;
– Такође, напомињемо да се у овом тренутку ни помоћнику директора који се одређује за сваку школску годину не чува радно место, јер то нигде не пише у ЗОСОВ-у, а требало би децидно да се предвиди;
– Сматрамо да је за директоре школа нејасно зашто само они из целог јавног сектора треба да имају испит за лиценцу за рад на пословима директора, а уз то постојећи ЗОСОВ предвиђа да им се радно место чува само у првом мандату, чиме су директори школа једини радници у образовно-васпитном систему који ступањем на дужност директора прелазе из статуса радника на неодређено време у статус радника на одређено време. То је веома дестимулативно за директоре школа и неефикасно за систем. Питање „лиценце“ за директоре школа требало би да се решава или преко „Школе за директоре“ или уважавањем праксе и искуства коју садашњи директори имају. Лиценца за директоре као и стицање звања за наставнике и стручне сараднике треба да буде децентрализовано и искључиво везано за доприносе унапређењу образовно-васпитне праксе и квалитета рада у школи. Ако се то сведе на „бизнис“ за неке и „јурњаву“ за бодовима, онда ће то бити потпуно некорисно за систем у целини, али и за директоре појединачно;
– Самим тим, „лиценца“ за директоре мора да буде везана за неограничавање броја мандата, за чување радног места за време трајања манадата и то би било стимулативно да директори стално раде на свом стручном усавршавању и размени искустава у свом раду;
– Мислимо да се мора пронаћи начин да удружење директора пронађе своје место у ЗОСОВ-у и да се заједно са МП и Синдикатима ради на решавању проблема који се јављају у систему;
– Своје место у ЗОСОВ-у морају пронаћи специјализоване школе и стручне гимназије, чији би ученици могли да полажу националну матуру;
– Што се тиче Школских одбора, мислимо да треба ЗОСОВ-ом предвидети да чланови ван колектива тј. Наставничког већа, буду стручни и имају одговарајући ниво стручне и образовне квалификације за члана Школског одбора одговарајуће школе;
– Што се тиче преузимања запослених, треба оставити могућност да директори школа изаберу између више кандидата, јер су они најодговорнији за квалитет рада школе и треба с тим у вези ускладити ЗОСОВ и Закон о раду…“
