Тачно недељу дана након протеста против насиља, на којем је и сам учествовао, наш колега, наставник математике и председник Синдиката Шесте београдске гимназије, суспендован је с посла и против њега је покренут дисциплински поступак.
Иако сви у Форуму желимо да се отмемо утиску да суспензија нашег колеге има везе са протестом, тешко нам је да поверујемо да би било који директор који држи до себе могао да суспендује запосленог јер је „ометао кретање ученика тако што им није дао да иду на одмор“, како између осталог стоји у решењу о суспензији. О произвољним тврдњама да је колега Кнежевић претио ученицицима да ће их све оборити на поправни ако не буду редовно учили и да ће им дати тежак писмени задатак, да их је називао погрдним именима, беспредметно је и говорити имајући у виду да професор Кнежевић у Шестој београдској гимназији ради дуже од три деценије, да му је остало тек неколико месеци до пензије и да иза њега стоји на десетине хиљада ђака, међу којима су многи данас успешни људи.
Форум београдских гимназија очекује од директора Шесте београдске гимназије да одмах прекине покренути поступак, да повуче суспензију и омогући професору Кнежевићу да се врати на посао. Покренути поступак сматрамо правно неоснованим и једном врстом притиска на рад школског синдиката. Такође, сви у Форуму се питамо какав је то директор који свом запосленом уместо да припрема поклон за одлазак у пензију, пакује отказ само пар месеци пред завшретак професионалне каријере испуњене резултатима за свако поштовање.
Поводом наведеног случаја, Форум београдских гимназија обратио се Министарству просвете, науке и технолошког развоја и очекујемо брзу реакцију министра Ружића како запослени у Шестој београдској гимназији и другим гимназијама не би били принуђени да ступе у штрајк подршке суспендованом колеги и то пред сам крај првог полугодишта.
Deca kojima roditelji završavaju školu,napucanih ocena u osnovnoj dodju u gimnaziju i nalete na profesora koji nije u trendu i eto problema. Podrška za Jovana! I preostale njemu slične koji zele da se bore za znanje. Ne dajte se profesori,ne dozvolite upropastavanje generacija te stvaranje podobne glasacke mase
Bruka i sramota za sve!Takvu velicinu,ljudinu i profesora suspendujete?!
Da li ste svesni koliko toga je ucinio za sve generacije koje je ucio i naucio ne samo matematickim problemima vec zivotu?Apelujem na sve koji su ucestvovali u donosenju ove sramne odluke da preovlada razum te da se dozovu i vrate naseg razrednog tamo gde mu je i mesto,u ucionicu medju njegove djake koji ce ga kao mi sad pamtiti samo po najboljem!
Ovo je sramota, po ko zna koji put pokušavaju da ga prevaspitaju, umesto da na njega gledaju kao na svetlu tačku obrazovnog sistema, bruka… .
Profesor Knežević mi je bio razredni starešina tri godine, imam samo reči hvale o njemu, doveo nas je u red, pošto smo u prvoj godini važili za problematično odeljenje, a naredne tri smo svakako bili puno bolji.
Što se tiče samog znanja, ne znam odakle da počnem, mnogo smo naučili na njegovim časovima, a sveske sa njegovih predavanja su se čuvale i za kasnije, za prijemne i za poneki ispit na fakultetu.
Važio je za strogog, ali pravičnog profesora, a kao razredni starešina, bio nam je kao drugi otac.
Podrška za Jovana!!!
Maltretiraju profesora pretnjama već godinama jer njihova deca ne žele da sednu za knjigu ili da prisustvuju nekoj dopunskoj nastavi.
Iz prve ruke sam videla i rešavala profesorove pismene i probne pismene zadatke. Ko sluša na času ili dopunskoj, sve mu bude objašnjeno i jasno.
Prati ga loša reputacija zbog lenje dece i ogorčenih roditelja.
Nema profesora koji se više trudi da deci prenese znanje i ljubav prema predmetu!
Ostavite čoveka da na miru dočeka mučno zarađenu penziju!
Професор Јован Кнежевић од 1986. године је у Шестој београдској гимназији и нажалост ове године одлази у пензију. Сваки пут ми буде фасцинатно кад само помислим колико је тај човек упоран, јер има само једну намеру, а то је да ради свој посао и једну образовну установу заправо одржи образовном, да нам пренесе знање, да нас научи радним навикама и спреми за даље школовање. Ја као његова бивша ученица неизмерно сам захвална што је у мојој трећој години средње школе запао да ми предаје, јер сам његовом заслугом сада студент Електротехничког факултета у Београду на другој години и сваку математику, што би он рекао дала сам „левом ногом“, јер сам се са већином тих ствари сусрела у средњој школи. Успела сам да упишем и останем на овом факултету само зато што је тај човек за две године успео да надокнади све пропуштено из прве две године и надогради га са градивом за 3. и 4. годину. Наравно за то је био потребан и мој труд и рад, јер ништа се неће само од себе. Проблем праве деца која мисле да ће са никаквим трудом и радом имати добре оцене, јер њима је битна само оцена, као и њиховим родитељима, а не шта стоји иза тога. Срамота је како људи, новине и директор Шесте пишу да он омаловажава било кога и психички злоставља, а да притоме нису присуствовали и једном часу. Они само могу и да пишу бљувотине сакривени у мраку сопствених глипости и исфрустрираности. Не смеју да изађу из мрака и наведу чињенице, јер их нема.
Наравно да ће непоштовање ученика, галама, прича, непраћење на часу довести до тога да он повиси тон или да изненадни петнаестоминутни тест, што је сасвим нормално, он је професор, он мора да има ауторитет. Никога он није омаловажавао или кињио, терао нас је да не будемо украсне биљке у тој школи и да нешто заправо урадимо од себе, јер ако нећемо ми, неће нико. Никада није био надмен или себе величао у односу на друге, у односу на ученике, напротив увек је причао како се образовање срозало и како ни он ништа није био бољи од нас, али да свако незнање можемо да надокнадимо трудом и радом. Он јесте мало песимистичан, али то је само зато да би нам показао шта нас чека и да живот није бајка како га ми, док смо још у средњој школи, замишљамо. Професор Кнежевић је заправо професор који је ту да нас припреми за факултет, а не као да се школовање завршава средњом школом.
Гласине су чудо, а чудо је и колико се нетачне брзо шире. Ја сам такође, када сам сазнала да ће ми он доћи као професор математике у трећој години била преплашена том чињеницом, али био ми је довољан само један и то први час да се уверим да су све те приче гласине и лажи суревљивих људи.
Волела бих да се више прича о томе колико је ученика овај професор успео да изведе на прави пут!
Професо Кнежевић од 1986. године је у Шестој београдској гимназији и нажалост ове године одлази у пензију. Сваки пут ми буде фасцинатно кад само помислим колико је тај човек упоран, јер има само једну намеру, а то је да ради свој посао и једну образовну установу заправо одржи образовном, да нам пренесе знање, да нас научи радним навикама и спреми за даље школовање. Ја као његова бивша ученица неизмерно сам захвална што је у мојој трећој години средње школе запао да ми предаје, јер сам његовом заслугом сада студент Електротехничког факултета у Београду на другој години и сваку математику, што би он рекао дала сам „левом ногом“, јер сам се са већином тих ствари сусрела у средњој школи. Успела сам да упишем и останем на овом факултету само зато што је тај човек за две године успео да надокнади све пропуштено из прве две године и надогради га са градивом за 3. и 4. годину. Наравно за то је био потребан и мој труд и рад, јер ништа се неће само од себе. Проблем праве деца која мисле да ће са никаквим трудом и радом имати добре оцене, јер њима је битна само оцена, као и њиховим родитељима, а не шта стоји иза тога. Срамота је како људи, новине и директор Шесте пишу да он омаловажава било кога и психички злоставља, а да притоме нису присуствовали и једном часу. Сви они могу само и да пишу те бљувотине сакривени у мраку сопствене глупости и исфрустрираности. Не смеју да изађу из мрака и наведу чињенице , јер их нема.
Наравно да ће непоштовање ученика, галама, прича, непраћење на часу довести до тога да он повиси тон или да изненадни петнаестоминутни тест, што је сасвим нормално, он је професор, он мора да има ауторитет. Никога он није омаловажавао или кињио, терао нас је да не будемо украсне биљке у тој школи и да нешто заправо урадимо од себе, јер ако нећемо ми, неће нико. Никада није био надмен или себе величао у односу на друге, у односу на ученике, напротив увек је причао како се образовање срозало и како ни он ништа није био бољи од нас, али да свако незнање можемо да надокнадимо трудом и радом. Он јесте мало песимистичан, али то је само зато да би нам показао шта нас чека и да живот није бајка како га ми, док смо још у средњој школи, замишљамо. Професор Кнежевић је заправо професор који је ту да нас припреми за факултет, а не као да се школовање завршава средњом школом.
Гласине су чудо, а чудо је и колико се нетачне брзо шире. Ја сам такође, када сам сазнала да ће ми он доћи као професор математике у трећој години била преплашена том чињеницом, али био ми је довољан само један и то први час да се уверим да су све те приче гласине и лажи суревљивих људи.
Волела бих да се више прича о томе колико је ученика овај професор успео да изведе на прави пут!
Ovo je ozbiljna sramota kako za skolu tako i za ministarstvo. Imao sam srecu da radim sa prefesorm Knezevicem i mogu reci da osim gradiva profesor je na mene uticao da izaberem ispravno dalji put u skolovanju. Ne mogu da verujem da neko pise o ogranicavnju kretanja i ostalim glupostima, profesor je uvek bio pravican i realan. Puna podrska od bivseg ucenika iz UAE
Jovan je jedan od poslednjih profesora koji daje dignitet struci i znanju i ume da predaje. Sustina je u neznanju sa kojim dolaze djaci iz osnovnih skola i koje nije moguce popraviti kroz nastavni proces gimnazije. Onda je on „strasan“ lud“ „prestrog“ “ ne ume sa decom“ „vredja“ i sve ovo samo sto im ksze onsko kako jeste a to je da me znaju i da vecina ne zeli to da uci nego trazi nacine da dobije ocenu u skladu sa ocekivanim uspehom. Kad im to kod Jovana ne uspeva onda i rodotelji i deca i faktori sa strane pod pritiskom uticajnih roditelja cine ovakve stvari, retkim odgovornim i znanju posvecenim profesorima.