Професор и политичар; министар просвете од 4. октобра 1937. до 21. децембра 1938.
Потиче из породице Магарашевић која је дала бројне стручњаке и педагоге. Рођен је у Сремским Карловцима 27. марта 1888, где је завршио основну школу и Српску велику гимназију карловачку 1905. године. У Београду је слушао предавања професора Јована Цвијића.
Професор је био у Новом Саду и многим местима Хрватске и Славоније. После рата и уједињења референт је гимназије у Загребу, касније просветни инспектор за Осјечку област, па начелник Министарства просвете за средњу наставу и помоћник министра просвете у влади Стјепана Радића. С тог положаја је пензионосан на лични захтев. Био је члан Радикалне странке и министар просвете у влади Милана Стојадиновића. Након промена у влади остао је посланик све до избијања Другог светског рата.
Главни задатак министрове просветне политике био је да на тариторији Краљевине основне школе буду осмогодишње, опште, бесплатне и обавезне. Незапосленост учитеља сматрао је да треба решити отварањем 500 радних места.
Народна школа, по њему, припрема ученика за рад и живот, па стога треба школовати што образованије и способније учитеље који би поред свог васпитно-образовног рада у школи служили и народним потребама; зато је донео одлуку 29. септембра 1937. да се у учитељској школи у Ужицу и Неготину отворе привремени курсеви за усавршавање учитељских приправника у пољопривреди, домаћинству и шумарству, с посебном пажњом на пошумљавање голети, обавезни за све ученике и ученице уписане школске 1936/37.
Да би се учитељи „уверили да је и у сеоској школи могућна примена нових педагошких принципа, а не само у градовима“, прогласио је 5. октобра 1938. Државну народну школу у Вишњици, Срез врачарски, за Прву сеоску огледну школу, која је отпочела са радом 20. октобра 1938.
Прописао је: Правила за слушаоце Економско-комерцијалне високе школе у Београду 28. фебруара 1938; Наредбу о организовању аналфабетским течаја у војсци и морнарици и истовремено донео Привремени наставни план и програм за исте течајеве 27. априла 1938; Уредбу о Геолошком институту Краљевине Југославије 22. јуна 1938; Правилник о владању, похађању часова и оправдању изостанака у Музичкој академији у Београду и за ученике средње музичке школе 25. јуна 1938; Наставни план и програм за Шеријатску гимназију у Сарајеву 27. августа 1938. и низ других норматива којима је требало регулисати рад школе и просвете у целини.
Рат и окупацију провео је у Београду у тешким условима, као и године након ослобођења без средстава за живот и без грађанских права.
Умро је у Београду 22. новембра 1948.
