Пре 13 година основана је Унија синдиката просветних радника Србије. Оснивачи су били: Синдикат просветних радника Војводине, Форум београдских основних школа, Форум београдских гимназија и Синдикат образовања Чачак. Убрзо касније, Унији СПРС приступио је велики број локалних синдиката из целе Србије, тако да је Унија СПРС данас највећи и најуспешнији синдикат просвете у Србији.
Међутим, последњих година дошло је до великог раздора у Унији СПРС, тако да су из ње иступила три од четири оснивача, одводећи Унији СПРС чак трећину укупног чланства.
У суботу 10. марта у Новом Саду, потписана је Декларација о сарадњи између три од четири оснивача Уније СПРС, који су из ње иступили. Текст декларације је готово истоветан са споразумом оснивача Уније СПРС из 1999, пред оснивање Уније СПРС. Овај догађај можда на први поглед неће узбуркати синдикалну просветну јавност, али…
Да ли се то понавља историја – мислимо да ДА! Незадовољство многих синдиката Унијом СПРС (као некада незадовољство СОС-ом) и потреба за поновним „реудруживањем“ не би требало никоме да донесе ништа лоше.
За разлику од чувених „деведесетих“, овога пута се не ради о идеолошком процесу и раздору, већ о потреби за квалитетнијим удруживањем, организацијом и функционисањем.
И зато, пожелимо другима, а пре свега сами себи, срећу у даљем раду!
Текст Декларације:
