ДАНАС НАСТАВАК ПРЕГОВОРА О МАТЕРИЈАЛНОМ ПОЛОЖАЈУ ЗАПОСЛЕНИХ У ПРОСВЕТИ
Лажна дилема – платни разреди или коефицијенти
Након неуспелих преговора између два ресорна министарства: финансија и просвете и шест синдиката запослених у просвети, одржаних 20. јануара, данас, 3. фебруара ће се око проговарачког стола наћи исти актери, са тим да ће страна Владе Србије бити појачана министром школским Томиславом Јовановићем, који је претходне две рунде преговора избегао. Расправљаће се о четвртој верзији Протокола о политици зарада за запослене у просвети у 2014. години. Ова верзија Протокола резултат је ранијег предлога кога су усагласила два министарства и предлога која су крајем децембра министарствима доставили синдикати и надамо се примедби датих на последњим преговорима.
Протоколом Влада се обавезује да ће „редовно извршавати све обавезе према запосленима у просвети и гарантује исплату плата запослених у просвети за 2014. годину“, а „запосленима који су стекли право на пензију у 2012. години (друга половина децембра) и 2013. години гарантује се исплата отпремнина за одлазак у пензију, као и да ће исплата бити извршена најкасније до 31.03.2014. године.“ На прошлом састанку начелно је договорено и да Министарство финансија прихвата предлог СрпС-а и да обезбеди и средства за исплату судских трошкова у случајевима ако су оштећени утужили школу и добили правоснажну судску пресуду.
Осим тога, понуђеним Протоколом Влада Републике Србије се обавезује да ће „до 30. јуна 2014. године утврдити Предлог Закона којим ће се уредити плате запослених у јавном сектору по платним групама и платним разредима којим ће укључити и плате запослених у области образовања“, те да ће „у поступку утврђивања Предлога Закона којим ће се уредити плате запослених у јавном сектору обезбедити активно учешће репрезентативних синдиката у области образовања“.
На последњим преговорима у Министарству финансија, за СРПС, Синдикат високог образовања и Синдикат предшколских установа платни разреди су били прихватљиво и једино решење, док су СОС, УСПРС и „Независност“ декларативно били за платне разреде, али како су ултимативно истакли алтернативу да се коефицијенти у просвети повећају за 10% су де фацто били против. Стога и не чуди одбијање ових синдиката да потпишу протокол јер, наводно, „платне разреде не прихватају неке јавне службе“, заборављајући да те службе управо не желе да прихвате платне разреде, јер ће тиме одржати бољу позицију од оних који су остали „заробљени“ превазиђеним системом плата у јавном сектору.
Иако нас је „чувар државног трезора“ Лазар Крстић уверавао да ће од јула ове године бити уведени платни разреди за запослене у јавном сектору, између осталог и због чињенице да је за буџет садашње стање неодрживо, нисмо оптимисти да ће се то и десити, јер су на реду избори и конституисање новог сазива Парламента и Владе, а платне разреде би требало дефинисати Законом о јавној управи, Закон дати на јавну расправу и усвојити од стране (нове) владе и (нове) Скупштине, као замену за постојеће финанасијске законе.
За просвету је свакако лоше што нема потписан протокол који би био какав-такав писани облик гаранције да предстојећа нова Влада неће напустити реформски курс и идеју рационализације јавног сектора, у коме је запослено чак 781.000 људи. У супротном, чека нас „кубански модел“ финансирања јавних делатника – сви запослени имаће минималац!
У сваком случају након данашњег састанка који у министарству школском почиње у 13 часова, биће јасно имамо ли протокол и јасно дефинисану политику плата у образовању (и другим јавним службама) кроз платне разреде или ћемо и даље бити у систему преминулог „линеарног финансирања“ и спојених судова плата јавних посленика и дофинансирања пензија. Свакако ће још једном бити демистификована лажна дилема – платни разреди или коефицијенти (и цена рада), јер ако не буде гаранција за платне разреде (протокола), сасвим је сигурно да неће бити ни нових (већих) коефицијената, а и видеће се и да је то само био изговор за оне синдикате који уствари не желе да потпишу протокол и преузми на себе одговорност да суделују у реформи плата у јавном сектору. Јасно је и зашто су против платних разреда они који су и досад били изузети из постојећег модела финансирања плата у јавном сектору, али да су против прокола и они који су вишеструко досад били оштећени (просвета, култура, део здравства, „чиста“ наука…), то баш и није. Не само да није јасно, није ни нормално.
Београд, 03.02.2014. год.
проф. Хаџи Здравко М. Ковач,
члан преговарачког тима СРПС
