Свети Сава је „највреднија пчела која је иза себе оставила пуну кошницу слатког меда, којим су се хранила српска деца до данашњег дана“ (владика Николај)
„Дневник“:
Већ безмало осам векова на данашњи дан Српска православна црква светкује спомен на свог првог архиепископа, трећег сина родоначелника династије Немањића великог жупана Стефана, Растка, у монаштву Саве, док га школе, због његове просветитељске улоге, као свог патрона славе спорадично од 1734, а институционално од 1840. године.
У овако дугој историји сећања време између 1946. и 1990. године, када је одлуком тадашњих власти Свети Сава био протеран из школа, данас већ више није вредно помена.Много је важније подсетити нове генерације ђака зашто ће му и данас ускликнути с љубављу.
Тај разлог је, између осталог, у првој школи српске писмености коју је Свети Сава отворио у манастиру Студеници, у његовој Крмчији-зборнику закона и правила за понашање свих у средњовековној српској држави,у којој је задужио родитеље „да се присете како су и сами били деца и исто то имали од својих родитеља“, а синове „да исправе схватања својих родитеља јер и сами желе да постану родитељи и надају се да ће од своје деце бити поштовани“.
Ипак, оставштину првог српског просветитеља можда најсажетије вреднују речи Милоша Црњанског да „историја српске средњовековне просвећености почиње искључиво Светим Савом, као да је пре њега и није било“, те да се „за време Немањића средњовековна Србија и по просвећености својој, може поредити с другим , срећнијим државама европским. А први просветитељ међу њима је Свети Сава.“
Свети Сава је „највреднија пчела која је иза себе оставила пуну кошницу слатког меда, којим су се хранила српска деца до данашњег дана (владика Николај)
Колико је овај духовник, градитељ и обновитељ манастира, први поглавар Српске православне цркве и њен организатор, али и мудар и вешт државник, први законодавац, цењен и поштован у народу говори и више од 30 народних песама, преко сто прича, многе легенде. Његово име носе многа места, школе, болнице, установе, посвећено му је око 200 уметничких песама, многе приче и романи, а научници и дан данас истражују његов живот и рад.
А у бајковитој биографији, просветитељски рад Светог Саве започео је његовим повратком из Свете Горе у Србију, у манастир Студеница, која тада постаје центар српског црквеног и просветног живота. Због строгог монашког живота Светог Саве, његових многобројних мисионарских путовања народ га је гледао као истинског просветитеља и свеца. Његов рад чини га једном од највећих и најсветлијих личности у историји српског народа, што се потврђује не само у писаним изворима и споменицима, већ и у усменом народном предању.
Стари историографи представљали су живот и рад Светог Саве као прави дар Божији за цео српски народ. Био је народни учитељ и просветитељ, саветодавац и лучоноша српског духовног бића, а и данас оличава све што је најбоље и најузвишеније у српском народу. Иако живи у свакој српској души, ипак је највише прослављен кроз Цркву и школу у којима је с правом назван народним учитељем просветитељем, што се од најстаријих времена, спомиње као његова највећа заслуга. Својим вредним, преданим и смиреним радом Свети Сава је помагао сиромашне, прекоревао лење, срамотио непристојне, кудио лажљиве и кривоклетнике, па су иза тога произашла правила моралног понашања.
Вучевић: Учење, рад и труд се исплате
Поводом обележавања школске славе, Светог Саве, све школе у Новом Саду припремиле су културно-уметнички програм, не би ли у што бољем расположењу прославиле овај свети дан. У Техничкој школи “Милева Марић Ајнштајн” је традиционално, 18. пут, организована централна прослава школског празника, којој су присуствовали представници свих новосадских школа, као и градске, покрајинске, републичке власти и Српске православне цркве.
