Коментар ФБГ: Докле ћемо неким медијима толерисати писање на хрватској латиници?
Nacionalni prosvetni savet ukazuje na negativne posledice novih zakonskih rešenja
Ispit za državnu službu zamenio struku
NAŠA PRIČA
Autor: V. Andrić
Beograd – Iako je zakon propisao da svi koji žele da rade u školi moraju da imaju obrazovanje iz metodičkih, psiholoških i pedagoških disciplina stečeno na visokoškolskim ustanovama tokom studija ili nakon diplomiranja, u nedavno usvojenim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja akademsko obrazovanje je praktično zamenjeno ispitom za licencu. Ovakvo rešenje izazvalo je oštre reakcije pojedinih članova Nacionalnog prosvetnog saveta, koji su na poslednjoj sednici ukazali da je nedopustivo da se obrazovanje za struku zameni ispitom za državnu službu.
Da iznenađenje bude veće, sporni član zakona nije bio naveden u predlogu o kome je NPS raspravljao, već ga je Ministarstvo prosvete dopisalo naknadno.
U prvobitnom predlogu, koji je takođe izazvao negativne komentare NPS, bio je predviđen prelazni režim za one koji tokom studija nisu stekli dovoljan broj bodova iz psihologije, pedagogije i metodike. Oni su to znanje mogli da nadomeste ispitom za licencu, a bilo je planirano da takvo rešenje važi do početka školske 2015-16. godine. U obrazloženju ovakvog predloga navedeno je da će time biti otklonjene nesuglasice i problemi u praksi.
Zakonom iz 2009. godine propisana je obaveza da počev od školske 2012/13. godine svi koji žele da rade u obrazovanju moraju imati najmanje 30 bodova za obrazovanje iz pomenute tri discipline i šest bodova prakse u ustanovi. „Činjenice kazuju da još uvek nisu sazreli uslovi za primenu ove norme i predloženo je njeno odlaganje do 2015/16. godine. Time će biti otklonjene nesuglasice i problemi u praksi, a cilj je da se osobe koje bi mogle da imaju uslove za rad u obrazovnim ustanovama ne stavljaju u položaj da ne mogu da zasnuju radni odnos na neodređeno vreme zbog objektivne nemogućnosti da ispune ovaj uslov“, navedeno je u obrazloženju.
Kada je Danas nedavno pitao Ministarstvo prosvete zašto se nisu stekli uslovi za primenu pomenutog zakonskog rešenja, rečeno nam je da su usvojili primedbe NPS-a i da su pomenute odredbe izbrisane, što nam je potvrdio i pomoćnik ministra prosvete Zoran Kostić.
Međutim, NPS ukazuje da je u izmenama „krovnog“ zakona naknadno dopisan novi stav 10 u članu 121 da nastavnik koji je u toku studija položio ispite iz pedagogije i psihologije ili je položio stručni, odnosno ispit za licencu, ispunjava uslove za rad u školi.
– Ovakvo rešenje će izazvati ozbiljne i rđave posledice po obrazovni sistem, a armija studenata će biti oštećena. Nedopustivo je da se akademsko obrazovanje za struku izjednačava ili zamenjuje polaganjem stručnog ispita, odnosno ispita za licencu koji traje jedan dan. Osim toga, u ovom članu se pominju znanja iz pedagogije i psihologije, ali je isključena metodika, na kojoj se temelji osposobljavanje kadrova za razrednu i predmetnu nastavu – kaže za Danas Ljiljana Bajić, profesorka Filološkog fakulteta u Beogradu i članica Nacionalnog prosvetnog saveta.
Sigurna radna mesta za viškove
NPS ukazuje da će dugoročne negativne posledice po kvalitet nastavnog kadra i obrazovanja u celini izazvati i zakonsko rešenje da škole mogu raspisati konkurs za prijem u radni odnos na neodređeno vreme samo ako nisu uspele da obezbede nastavni kadar preuzimanjem sa lista tehnoloških viškova. Time će mladim i kvalitetnim kadrovima biti onemogućeno da uđu u učionice, dok će radna mesta zadržati i oni sa nedovoljnim kvalifikacijama, upozorio je NPS.
