Правник и политичар; министар просвете од 6. јануара 1929. до 5. јануара 1932. и од 26. августа 1939. до 29. јуна 1940.
Рођен је у свештеничкој породици у Книћу 1. Марта 1886. Гимназију је завршио у Крагујевцу, а Правни факултет у Београду.
Службовање је започео као судски писар у Смедереву и Београду, потом у Министарству правде, а затим је био секретар Министарства грађевина и шеф кабинета Министарства саобраћаја.
У ратиовима за ослобођење и уједињење учествовао је као резервни официр, а касније официр.
У политици се ангажовао одмах после рата као члан Главног одбора Радикалне странке од 1919. За народног посланика изабран је први пут у Београду 1923, а потом и 1925, док је за народног посланика за Сремски округ изабран 1927. Министар унутрашњих дела био је од 1924. до 1927, а министар правде од 1932. до 1934.
Као министар просвете после заведене диктатуре 6. јануара 1929. израдио је културно-просветни програм који је поднео Министарском савету на усвајање 12. марта 1929, а којим је требало „што пре провести инификацију закона по свим пословима који спадају у надлежност Министарства“. Убрзо су донети први југословенски Закон о народним школама од 5. децембра 1929. Он је предвиђао осмогодишње обавезно образовање (4 разреда основе и 4 разреда више народне школе).
Законом о средњим школама од 31. августа 1929. укинуте су све разлике које су постојале у појединим областима Краљевине и предвиђене средње школе: реална гимназија, класична гимназија и реалка, ради оспособљавања ученика за лашке и успешније напредовање и стручно усавршавање на високим школама и универзитетима.
Законом о учитељским школама од 28. јуна 1929. извршено је потпуно изједначавање рада а школовање је продужено на 5 година.
Према Закону о универзитетима од 28. јуна 1930. универзитети су највише просветне установе. На основу Закона из 1930. донета је Општа уредба универзитета 11. Децембра 1931, којом је извршена унификација и реформа универзитета у Београду, Загребу и Љубљани.
Просветни програм је поред изједначавања школскогх законодавства обухватио и школске уџбенике. Предвиђено је да се употребљавају само уџбеници које одобри Министарство просвете. Отворено је 58 основних школа, и одобрено 90 пројеката за подизање школских зграда.
Одлуком Министарства од 17. јула 1929. формирана је комисија за израду упутстава за поједине предмете, и по једно огледно предавање за нижи и виши течај из сваког предмета, с посебним освртом на обраду националне групе предмета. Закон о верској настави донет је 1929.
Само у 1929. години извршене су промене у законодавној делатности, разне уредбе, правилници и прописи уграђени су у нови систем власти, али просвет, као и друге стручне службе изгубиле су самосталност и стављене у надлежност управне власти.
На основу члана 28 Закона о унутрашњој управи „стручни органи, где спадају и просветни органи и установе, не представљају никаква самостална надлештва … раде по унуптствима и одговорношћу старешине“.
Низом аката и расписа наређује се да учитељи у настави и васпитању развијају и гаје југословенску идеологију: један народ, једна држава, један краљ, као и да школе раде на јачању народног и државног јединства.
Умро је у Београду 18. јула 1969.
