Министарство просвете ће боље уредити кажњавање просветара
Лиценцу за рад у просвети изгубило је до сада 46 наставника, од којих је њих 13 суспендовало Министарство просвете. Просветни радници, међутим, тврде да су дискриминисани, јер Министарство одузима лиценце пре окончања судског спора, па и кад на суду докажу да нису ударили колегу, ученика или начинили неки други тежак прекршај, закон не оставља могућност да наставници врате одузету лиценцу.
Према речима Мирјане Поповић, помоћнице министра просвете за правне послове, лиценца се одузима кад школски одбор потврди одлуку директора школе о отказу због теже повреде радне обавезе. У пракси, међутим, догађа се да наставник више не може да ради у било којој школи чак ни као домар или портир, иако докаже на суду да није крив. На посао може да се врати само ако управни суд поништи решење Министарсва просвете о одузимању лиценце.
Како би ова неправда била исправљена, у новом закону о основама система образовања, о којем ће ускоро почети јавна расправа, лиценца ће се наставницима одузимати тек после окончања судског спора.
– Министарство само поступа према важећем закону о основама система образовања, а нови закон донеће другачије решење – објашњава Мирјана Поповић за „Новости“.
О случају Владимира Милојевића, професора српског језика и књижевности, који је остао без лиценце, а после доказао невиност првостепеном судском одлуком, каже да ће се одлучивати тек када буде имао и правоснажну судску пресуду. Мада, објашњава да њему лиценца не може да буде враћена, јер је Апелациони суд потврдио одлуку Министарства просвете о њеном одузимању.
Због одузимања лиценце пре окончања судског спора Живадин Дисић, наставник из Ниша, најавио је штрајк глађу испред Министарства, тврдећи да је дискриминисан у односу на колегу Љубишу Динића, коме је Министарство просвете суспендовало одузимање лиценце до окончања судског спора са школом. О овоме су „Новости“ већ писале, а у разговору за наш лист, Динић је објаснио да се жалио због отказа, као и да су и он и колега с којим је дошао у сукоб осуђени за вербални напад, а да притом он више нема посао, док колега ради без последица. Међутим, Мирјана Поповић тврди да је Дисићу лиценца одузета јер је физички напао другог наставника, због чега је вођен и дисциплински и прекршајни поступак, у којима је проглашен кривим.
– Ситуација Љубише Динића и Живадина Дисића није ни чињенично, ни правно идентична. Министарство не може вратити лиценцу Живадину Дисићу без одлуке Управног суда и праноснажности парничне пресуде. У случају Динића, решење о одузимању лиценце донето је због повреде забране из члана 45. Закона о основама система образовања и васпитања, али радње које су му стављене на терет у дисциплинском поступку (вређање и викање на директора) се не могу подвести под одредбе члана 45. Закона. Управо из тих разлога, а то су исти разлози из којих би суд могао поништити решење, Министарство је донело решење о враћању лиценце. Поменути члан 45 односи се на злостављање и занемаривање ученика, а Динићу се на терет заправо ставља да је викао на директорку школе.
ЗА ПРЕСУДЕ 215 МИЛИОНА
На трошкове судских спорова које су школе изгубиле, Министарство просвете из буџета мора да потроши 215,5 милиона динара. Због тога је Шарчевић упутио писмо секретарима школа који су правници, да ће бити покренути кривични поступци против одговорних који улазе у судске поступке за које унапред знају да ће бити изгубљени.
(Новости)
