Покушај Националног просветног савета да иницира отварање дебате о статусу босанског/бошњачког језика
Покушај Националног просветног савета да иницира отварање дебате о статусу босанског/бошњачког језика није добио подршку већине чланова тог тела, а расправа покренута на предлог Славка Гордића, представника Матице српске у НПС-у, завршена је без конкретних закључака.
Гордић сматра да би НПС требало да се укључи у дебату о статусу тог језика у којој ових дана суделују Исламска заједница у Србији, заменик заштитника грађана, Матица српска, Народна библиотека Србије и Одбор за стандардизацију српског језика, напомињући да ће ова тема 25. октобра бити на дневном реду и Одељења за језик и књижевност САНУ.
Гордић је рекао да се Законом о ратификацији Европске повеље о регионалним и мањинским језицима Србија обавезује да ће штитити 10 мањинских језика, међу којима и босански. Он међутим, сматра да је у српском језику једино могуће и исправно језик којим говоре Бошњаци, а који је само варијанта српског, звати бошњачким. Као аргумент за такав став Гордић је навео мишљење Одбора за стандардизацију српског језика, по којем назив бошњачки језик одговара називу бошњачки народ, док би босански језик одговарао термину босанског народа, који не постоји.
Дискусију су обележили супротстављени ставови појединих чланова о томе да ли ово питање уопште треба покретати и да ли је оно у надлежности НПС-а. Председник Савета Александар Липковски је рекао да таква примедба не стоји и да је питање статуса босанског/бошњачког језика од значаја за област образовања и васпитања, те да НПС има одговорност да га покрене.
– Не политизујемо ово питање већ покушавамо да га сагледамо на стручан начин. Политика намеће одговоре, а струка не може ништа да каже. Ово је апел да нешто кажемо – рекао је Липковски, напомињући да је намера предлагача била да се покрене шира дискусија о статусу босанског/бошњачког језика, а не да се мења оно што је утврђено законом.
Љубомир Поповић, представник Друштва за српски језик и књижевност, рекао је да НПС не може да донесе одлуку како на српском стандардном језику треба да се зове језик Бошњака, већ да могу да се обрате научним и државним институцијама и укажу да званичан назив треба да буде оно што одговара српском стандардном језику. Он је додао да Бошњаци имају право да свој језик конципирају и зову како хоће и додао да у Одбору за стандардизацију српског језика нема представника бошњачких институција и да верује да Бошњаци тај одбор не признају. Навео је и да Одбор има тежину, али да његово мишљење није једино.
На седници је речено да је ова тема помињана и у претходном сазиву НПС-а, али да је један од разлога зашто није било никакве званичне иницијативе то што су многи чланови претпостављали шта ће државне институције да кажу о овом политичком питању.
(Данас)
