И док су у градовима попут Чачка, Крушевца, Крагујевца, Краљева… у штрајку готово све школе, непотпуни подаци из престонице потврђују да је одзив у најбољу руку половичан.
Тако се од 37 чланица ФССШ, штрајкује у 19, док се од 92 школе из Уније синдиката просветних радника, позиву на протест одазвало 46. Од 16 чланица Форума београдских гимназија, не штрајкује се у три – Математичкој, Првој и Дванаестој.
– На 30 минута се звони у Тринаестој, Осмој, лазаревачкој и Спортској, а очекујемо да тако буде и у Седмој. У осталим гимназијама је одзив различит. Упркос томе што се не звони на 30 минута, у Шестој је одзив готово стопостотан, али је поражавајући у Четрнаестој, Филолошкој, Десетој – каже за Данас Александар Марков, председник Форума београдских гимназија.
Он сматра да је за овакве резултате штрајка кључна организација школских синдиката чији би председници „када се штрајкује требало да буду у школи кад се штрајкује од 8 до 20 сати, а не да се протест препусти стихији“. На наш коментар да председнике школских синдиката бира чланство и да би оно требало и да их смени ако нису задовољни, Марков каже да је то тачно, те да ни њему није јасно зашто се то не догађа. Најављује да ће након завршетка штрајка бити урађена анализа и да ће у школама, у којима одзив чланства није био задовољавајући, уследити промене.
Унија синдиката просветних радника већ је предузела кораке у смеру јачања синдикалне дисциплине, а оне који не буду поштовали одлуку Главног одбора очекују санкције, изјавила је за Данас Јасна Јанковић, председница тог синдиката.
– Кибицера има, али не у оквиру Уније. Ако се боримо, боримо се сви – категорична је Јанковић.
На питање какве је ситуација у престоници, одговара да се „у Београду мора још много радити“.
– Радимо на јачању београдске организације. Неке ствари морају да се рашчисте. Ако неко неће да функционише у оквиру организације и спроводи одлуке руководећих органа нека се искључи из синдиката. Чланство у синдикату јесте добровољно, али то не значи синдикалну анархију и шарлатанство – истиче Гордана Савовић, портпаролка београдског одбора Уније, напомињући да је неким школским синдикалним организацијама већ препоручено да њихови извршни одбори смене председнике који не поштују одлуке врха.
Иако су челници форума београдских гимназија и средњих стручних школа незадовољни половичним одзивом колега, Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије, коме припадају поменута два синдиката, мисли другачије.
– Задовољан сам одзивом наших чланица. Штрајкује се у Обреновцу, Сопоту, Лазаревцу, Младеновцу, на Чукарици су такође скоро све школе у штрајку. Протесту се није одазвао део школа у Раковици и у Земуну. У неким школама се звони на 30 минута, негде наставници излазе после 30, а звони се на 45, негде директори терају људе да тих 15 минута седе у учионици са ђацима, што нису обавезни да раде. Проблема има доста тамо где су колективи подељени. Решење би могло да буде да се направи посебан распоред да се у свакој смени најпре ставе часови наставника који штрајкују, па онда оних који не штрајкују или обрнуто – сматра Брајковић.
Милорад Антић каже да је штрајк много лакше организовани у унутрашњости где постоји један синдикат, наводећи пример Чачка и Крушевца, док у престоници по школама делује и по неколико синдикалних организација.
– Причао сам са колегама из две школе зашто не штрајкују и рекли су ми да су се после штрајкова 2011. и 2015. године осећали понижено, јер су морали да надокнађују часове. Из тог разлога не желе да учествују у овом штрајку – каже Антић.
Извор: Данас
