Милорад Антић vs Љиљана Јовчић

СИНДИКАТИ просветних радника Београда упутиће захтев Скупштини града да дотира плату свих запослених у основним и средњим школама. Просветари истичу да ће тражити да Град партиципира у зарадама, као што то чини васпитачима у обдаништима, јер су цене хране, комуналних услуга, вртића и осталих услуга у престоници много веће него у осталим градовима Србије.

Према речима Милорада Антића, председника Форума средњих стручних школа Београда, уобичајена пракса у многим земљама је да просветни радници у главном граду буду боље плаћени од колега у мањим градовима. У појединачном колективном уговору који они потписују јасно се наводи да се локална самопуправа обавезује да ће у одређеном проценту финансирати плате запослених у просвети.

– Тражићемо да Град учествује са 30 одсто у финансирању плата свих запослених у основним и средњим школама Београда – истиче Антић. – Разлог за то што су трошкови живота у Београду много већи него у другим градовима Србије, а плате које се исплаћују из републичког буxета су исте за све запослене.

У главном граду има око 23.000 запослених у просвети, а просечна плата је око 37.000 динара, што је испод републичког просека. Не би то био велики издатак за градски буџет и износио би нешто мање од сто евра по запосленом. Антић спомиње пример Словеније, где професор у Љубљани има већу плату од свог колеге у Марибору.

Београд не може да повећа плате просветарима

Градски секретаријат одговорио на захтев просветних радника да Београд партиципира у њиховим зарадама.

ПЛАТЕ запослених у основним и средњим школама обезбеђују се из буџета Републике Србије и у овом тренутку нема основа за њиховим повећањем. Зараде београдских просветара, као и осталих у Републици регулише члан 157 Закона о основама система образовања и васпитања.

Овим речима се градски секретар за образовање Љиљана Јовчић обратила члановима Синдиката просветних радника Београда, који су прошле недеље упутили писмо градским властима са захтевом да их Београд дотира 30 одсто. – Нема законског основа да се плате запослених у образовним установама повећавају средствима из локалне самоуправе – истиче Јовчићева. – На њихово утврђивање примењују се прописи којима се уређују зараде, накнаде и друга примања у јавним службама.

Београдски просветари, међутим, сматрају да би градска управа требало да партиципира у зарадама, као што то чини у обдаништима, јер су цене хране, комуналних услуга, вртића и осталих услуга у престоници много веће него у осталим градовима у Србији.

ПРЕМА рачуници синдикалаца, у главном граду има 23.000 запослених у просвети, а просечна плата им је око 37.000 динара, па би издатак за градски буџет износио нешто мање од сто евра по наставнику.