Пред српским судовима 2017. водило се 74.000 радних спорова
Радници правду чекају и по неколико година, а један од разлога је и што се том материјом бави свега 285 судија. Због тога су синдикати тражили оснивање специјализованих судова рада, чија је добра пракса потврђена у многим европским државама.
Незаконит отказ, неисплаћена зарада и мобинг – најчешћи су разлози спорења радника и послодаваца. Асоцијација слободних и независних синдиката пред судовима тражи правду за 58 чланова. Најтежа је, кажу, борба с временом.
“Одредница да радни спор траје шест месеци је укинута изменама и допунама Закона о раду, мада то не значи ништа, није било поштовано. Сада закон само каже да се спорови решавају хитно. У просеку, радни спорови трају четири године, а заиста постоји велики број случајева где трају дуже од једне деценије”, каже Ранка Савић из Асоцијације слободних и независних синдиката.
Адвокат Иван Станикић наводи да је по правилу тужени привредно друштво, односно правно лице, коме се врло лако доставља позив. “Виђено је да постоји једно вештачење, барата се само са документима, има услова да се за три-четири рочишта све заврши”, рекао је Станикић.
Велики јаз између теорије и праксе смањило би, верују, оснивање судова рада.
“Један судија не може да суди и кривицу и радни спор и привреду, он мора да буде уско специјализован, они у принципу лоше познају област радних спорова, треба им више времена да уђу у материју”, указала је Ранка Савић.
Синдикални предлог, стар више од годину дана, није одмакао даље од идеје.
“Увођење судова нове надлежности подразумева измену организације мреже судова, законе које то уређују, као и обезбеђивање нових запослених, који би радили у судовима нових надлежности. Узимајући све у обзир, евентуално успостављање судова специјализованих за радне спорове захтевало би дужи временски период”, наводи се у саопштењу Министарства правде.
У међувремену, о брзини решавања спорова пресуђује срећа. Више од 200 предмета напунило је деценију и чека првостепену пресуду. У другостепеном поступку, Апелациони суд у Београду предмете решава у просеку за пола године.
“Просечан број примљених предмета на месечном нивоу је око 30, док је просечан број решених предмета по судији око 28 што показује да судије и поред велики напора које улажу не могу у потпуности да савладају прилив у овој материји”, рекла је Мирјана Пиљић из Апелационог суда у Београду.
Да би се судови растеретили, нису потребне велике реформе, сматрају стручањци. Довољно је, кажу, превазићи проблеме међу којима је и недовољан број судија.
“Честе промене у судском систему, промене судија на једном предмету, заказивање рочишта у јако великим временским интервалима”, набраја Станикић.
Радни спорови могу се решавати и ван судова, посредовањем Агенције за мирно решавање спорова. На тај корак се, међутим, странке ређе одлучују.
Извор: Сајт синдиката АСНС, 18.06.2018.
