Католички свештеник и политичар; министар просвете и заступник министра вера од 27. јула до 6. новембра 1924. и од 29. јуна до 14. децембра 1940.
Рођен је у Бисерјани у Штајерској, 12. маја 1872. Гимназију и сјемениште завршио је у Марибору 1896. Студије теологије наставио је у Грацу и докторирао 1905. Неко време је капелан, а затим и префект у ђачком сјеменишту.
Уређивао је популарни Словенски господар 1896, и покренуо Наш дом 1901. Његов је био и клерикални лист Стража.
Био је вођа Словесне људске звезе 1907. Радио је на изради програма и акцијама југословенског опредељења; био је посланик Југословенског посланичког клуба од 1917. Учествовао је у доношењу Мајске декларације 1917. На његов предлог установљена је Народна скушттина у Љубљани, затим и у Загребу 1918.
Био је председник владе 1928. и министар разних ресора. Као министар унутрашњих послова запамћен је као једна од „најмрачнијих фигура“ политичког живота старе Југославије.
За време његовом руковођења просветом донето је више указа, уредби и наредби: Уредба о изменама и допунама уредбе медицинских факултета универзитета у Београду, Загребу и Љубљани у јулу 1940; Уредба о поступном отварању петог до десетог семестра на Медицинском факултету у Љубљани 19. јула 1940. Затим, на основу Закона о учитељским школама и Закона о народним школама прописан је Правилних о образовању забавиља 30. јула 1940; Правила о полагању испита за забавиље 15. августа 1940; Наставни програм течаја за образовање забавиља 15. августа 1940, и Програм и начин рада у забавишту. Течајеви за образовање забавиља отворени су при учитељским школама у Љубљани, Сарајеву, Новом Саду, Крагујевцу, Алексинцу, Скопљу, Цетињу и при Државној женскох учитељској школи у Београду. Ово је посебно значајно за предшколски васпитно-образовни рад.
Отворене су немачке школе са правом јавности 31. августа 1940; Потпуна приватна немачка гимназија у Београду; Потпуна приватна немачка реална гимназија, и Приватна немачка учитељска школа у Новом Врбасу; Непотпуна немачка приватна реална гимназија у Апатину 20. септембра 1940. Истовремено је донео Уредбу о прерастању Богословског училишта у Марибору у државни завод за високо богословско образовање, под именом Висока богословска школа 23. августа 1940, као и о отварању Српске православне потпуне класичне гимназије са правом јавности у Новом Саду 31. августа 1940.
Уз бројне правилнике за различите врсте школа, донео је и Правилник о доприносу од десет динара који ученици средњих, учитељских и грађанских школа плаћају при упису ради куповине нових учила и попуњавања и одржавања школских збирки.
Просвета је, по њему, темељ здраве државне политике, а како просвећен народ иде сигурним путевима у будућност, онда нашем народу морамо „да дадемо најбољу просвету … у којој не сме бити неодређености, колебања, лутања … у просветном погледу наша земља је доста заостала иза многих других држава и морамо се трудити да их стигнемо, а по могућству неке и престигнемо“. Омладима „мора бити васпитавана у пожртвовању за народне идеале у жаркој љубави ка Отаџбини, и искреној оданости према узвуишеном престолу и Дому Карађорђевића“.
Умро је у Београду 14. децембра 1940.
