Овогодишњи завршни тест основаца прошао је у знаку трећег теста и у много регуларнијим условима него што је то био случај до сада. Можемо рећи да је Министарство просвете „изгурало трећи тест на мишиће“, и против замерки многих. Замерке ФБГ-а су се сводиле једино на чињеницу да прошлогодишњи осмаци са њим нису били упознати већ 1. септембра, него месецима касније, чиме је угрожена његова регуларност. У свим осталим аспектима, ФБГ је сматрао да ће трећи тест битно утицати на вредновање знања и унапредити селекцију у средње школе.

Сада имамо резултате и можемо радити анализе. За то је потребно време. За сада, изведимо само неколико закључака: да је преписивања ипак било, да се број „вуковаца“ није смањио са оних фамозних 15% и  да су се догодиле промене у квалитету уписаних ученика у београдским гимназијама.

Шта се променило

Када је у питању упис ученика у београдске гимназије, познато је да су београдски основци највише „волели“ Трећу, одмах за њом су „по популарности и атрактивности“ биле Девета и Тринаеста, затим Прва, Пета, Шеста… Нешто се ипак променило:

• Трећа је и даље на врху, али са приметно нижим доњим прагом;
• Четрнаеста већ четири године иде ка врху, али се ове године зауставила на високом трећем месту;
• Тринаеста је изгубила корак и високу трећу позицију;
• Девета такође, више није толико јача од Десете, њене „комшинице“;
• Прва је значајно поправила рејтинг и сада је на више него завидној другој позицији, с обзиром на њену „строгоћу“;
• Остале гимназије су у релативно незавидној ситуацији, што никако не мора имати везе са квалитетом наставе. Разлози су бројни, а најважнији су: „конкуренција“ и „гравитација“;
• Чак четири „рубне“ гимназије нису уписале довољан број ученика у првом кругу. Број бодова је низак, ученици се одлучују за средње стручне школе;

Ова површна анализа никако не сме да буде погрешно схваћена, јер је доњи праг уписа само један од параметара, који никако не може говорити о крајњем квалитету појединих гимназија. За то су потребни и други параметри. Ако би некога интересовало које су гимназије стварно боље од других, свакако би морао да има излазне, а не улазне податке о успеху њихових ученика, а на основу стандарда који код нас још нису изграђени.

„Десета“ – највеће изненађење!

Далеко смо од таквих стандарда. Док их наше просветне власти не изграде – шта да се ради?  Питајте директоре гимназија! У недостатку стандарда, поједини директори немају никакве идеје, нити се баве овим питањем, уживајући у благодетима „угледа“ њихове гимназије. Они други користе околности у којима се њихове гимназије налазе (центар града или гравитација, политичка ситуираност, помодарство), док су они трећи принуђени да нешто стварно ураде. Неки не успевају, а неки успевају. Истакнимо пример Десете београдске гимназије. Годинама је у сенци Девете, своје „комшинице“. Другим речима, Девета јој годинама буквално отима ученике, на основу доказаног квалитета. Ове године, то више није тако.

Која промена је утицала да Десета београдска гимназија значајно подигне праг уписа, и тако прекине своју дугогодишњу негативну традицију? Одговор на то питање је једноставан. Десета је пре две године увела двојезично одељење на енглеском језику. Велики број ученика жели да наставу похађа и на енглеском језику, али места има само за њих 30. Остали, који нису успели, „завршили“ су на општем смеру у Десетој гимназији, и тако поправили „крвну слику“ те школе. Једноставно? Браво за Десету! Ако у образовању „атрактивно“ уопште има смисла, онда је то овај потез Десете београдске!

Ово је уједно и крај ове наше анализе, у сваком случају необезбеђене од грешака!