Неколико година најављивана идеја националне читанке, која би, према оценама српских званичника, требало да послужи у „јачању националног идентитета“, до краја септембра ће се наћи прво пред ђацима првог и другог разреда основне школе. Описивана као пројекат од националног значаја, идеја читанке родила се из оне о националним уџбеницима, која је потекла из Скупштине. Намера је била да држава изради уџбенике за основну и средњу школу, за предмете српски језик и књижевност, историју и географију. Уместо тога је, ипак, одлучено да се штампају националне читанке, које су изменама Закона о уџбеницима, у октобру 2023. постале обавезно наставно средство.
Председник Форума београдских гимназија Александар Марков, каже за НИН да не види шта ученици могу да добију увођењем националне читанке и да засигурно постоје ствари које би биле корисније нашем образовном систему јер га, додаје, ово штиво неће унапредити.
Ваља напоменути да све уџбенике у Србији одобравају надлежни државни органи. У вези с тим, каже председник Форума београдских гимназија Александар Марков, читава прича националних читанки могла би да се протумачи као својеврсни „спин за јавност“, као и да је сама најава увођења била бесмислена. „Нама странци свакако не пишу историју. На крају крајева, сваки уџбеник је државни, јер пре него што уопште изађе у продају мора да га одобри Министарство просвете, односно сам министар. Читава прича око читанки је помало депласирана и бесмислена, и дошла је као тема у тренутку када је можда требало нечим попунити јавни простор. Има ствари које би биле корисније за образовни систем и тај уложен новац могао је да се проследи за набавку редовних уџбеника“, наводи наш саговорник.
У сваком случају, каже Марков, није очигледно шта тачно ученици добијају увођењем ове читанке. Верује да ученици ништа посебно ново неће моћи да прочитају у њима у односу на оно што већ постоји у уџбеницима. А да ли је циљ државе да развија националну свест или подстиче национализам код ученика, додаје он, видећемо тек пошто садржај читанке буде доступан.
„Мислим да више треба да радимо на реформама које би подстакле критичко размишљање ученика уместо неког јачања националног духа, јер не видим да је тако нешто уопште проблем или криза. Баш насупрот томе, мислим да је присутан појачан национални став и идентитет и не видим да у том неком смислу постоји проблем, па да држава сада мора посебно да се бави тиме“, указује Марков.
