Бура незадовољства у београдским школама после поруке коју су директори школа јуче добили из Школске управе Београд, а у којој их обавештавају да нема одлуке надлежних институција на националном нивоу да се скрате часови због високих температура.
Наставници сведоче да је у неким школама јуче долазила просветна инспекција која је контролисала да ли часови трају по 45 минута што је додатно наљутило просветаре, а утицало да се одустане од скраћења часова.
– Чињеница је да су првих дана септембра ове године температуре знатно више него претходних година, можда и највише икад, као што је чињеница да би неко потпуно исправно могао констатовати да су захтеви дела наставника и појединих синдиката да се одложи почетак школске године размажени у односу на позицију породиља које су се летос порађале у породилиштима без клима, а о чему су извештавали медији – каже Александар Марков, председник Форума београдских гимназија-
Он истиче да је неспорно да су услови рада при оваквим температурама у учионицама без клима изузетно тешки и да су ванредно високе температуре потврдиле оно што се одавно зна – да се школе не могу похвалити завидном инфраструктуром, односно да су објекти дотрајали.
– Сазнао сам да је било родитеља који су нудили климе за учионице, али су одбијани јер инсталације не могу да издрже. Осим тога, климе повећавају и потрошњу струје, а самим тим и расходе школи. Ипак, постојала су и нека елегантнија решења којим је овај проблем могао бити превазиђен. Једно од њих је прелазак на непоплуларну онлајн наставу ове седмице, с обзиром на то да је прва недеља углавном резервисана за упознавање ученика са наставним планом и програмом, па они не би били на великом губитку. Можда популарније решење је да се почетак преподневне смене помери на седам часова, а послеподневне на 17 или 18 сати, да настава траје три сата, да се изводи као блок, тамо где има услова да се организује настава у природи, у хладовини – предлаже Марков.
Уместо тога неке школе су се одлучиле да скрате часове, што је произвело претерану реакцију оних који одлучују о образовној политици, сматра наш саговорник, а као пример наводи горе поменуту поруку из Школске управе Београд.
– Уместо да се начелник ШУ поставио као лаф и пустио школама да донесу самостално одлуке у складу са условима у којима раде или да се са својим сарадницима потрудио да препоручи креативно решење, он се позива на националне одлуке, као да се ради о питању од прворазредног државног значаја. Не знам која је то национална установа која треба да одлучи о трајању часова у школама, чему онда локалне самоуправе? О школским управама које су послале инспекције у школе које су скратиле часове излишно је и говорити, такви потези већ довољно говоре о њима – каже Марков.
