Председник Форума београдских гимназија Александар Марков напомиње да често долази до забуне јер ученици рачунају број часова на недељном нивоу, уместо сати
Да ли је за дете од 14 година нормално да из куће изађе у 7.15, а врати се у три поподне?
Ово нас је питала једна мајка након што ју је шокирао распоред који је њен ђак седмак добио у школи. Према том распореду, он три дана у недељи има чак по седам часова, један дан има рекордних осам, а један шест.
- У школи обично проведемо 7-8х дневно. Наса школа ради двосменски, тако да то у првој смени будемо просечно од 7:30 до 14:15, а у другој смени од 12:45 до 19:30. Наравно, ми некада имамо и шест часова, али тих 6 ништа не вреде када следећег дана имамо 8, или по неким распоредима 9. Неретко нам у распоред убаце паузу током које седимо у учионици и цекамо да истекне време. На тај број часова ми имамо два велика одмора од 10 и 15 минута. Огроман број часова коси се са ранијом нормом, јер је то појава ендемична реформисаном школовању , тако да линије јавног превоза немају поласке и одласке у време које одговара ученицима који путују, те они поврх 8 часова често проводе још сат времена чекајуци превоз – наводи једна гимназијалка за наш портал.
Ипак, ђаци тврде да им не пада тешко да слушају обавезне предмете, илити оне „тешке“ под којима се подразумевају природне науке, већ их исцрпљују додатне активности и изборни предмети, са којих не смеју да изостају.
Додатне активности у нашој школи нису нарочито заступљене, а и да јесу сумњамо да би ико ишао на њих због количине обавеза које већ има. Наша гимназија је једна од тежих у земљи и од нас се очекује да уложимо бар два до три сата дневно слободног времена сваког дана у учење како бисмо имали одличне оцене. Најчешће дођемо из школе преуморни и након мало одмора одмах морамо да наставимо темпо и седнемо да „грејемо столицу“. Када се све то време сабере, на школу дневно потрошимо и до 12 сати. Наш проблем нису математика, физика и остали тешки предмети, нас проблем су уметност и дизајн, савремене технологије, економија и бизнис, па чак и грађанско васпитање. То су предмети који нас умарају, јер у предмети где не радимо ништа – додаје она.
Како објашњава, гимназијалци сматрају да би толеранција на изостанке са изборних предмета требало да буде већа или да се уведу у форми радионица које би се одржавале једном месечно.
