Основна школа у Доњој Каменици, једна од најстаријих школа у Србији која је основана 1829. године, од следеће школске године биће затворена а ђаци ће наставу похађати у матичној школи у Ваљевској Каменици. Руководство Ваљева је одлучило да ову четворогодишњу школу затвори због „великих трошкова“ који годишње износе 150 хиљада динара или месечно 12.500 динара, колико се издваја из градског буџета!
Одлуком о мрежи јавних основних школа и мрежи јавних предшколских установа на територији града Ваљева, коју је усвојила Скупштина града пре месец дана, издвојено одељење у Доњој Каменици, које тренутно има три ђака и једног предшколца, биће припојено школи „Милован Глишић“ у Ваљевској Каменици. Заједно са ђацима у матичну школу прелазе учитељица и домар.
Председник Комисије за израду нацрта акта о мрежи основних школа и члан Градског већа Мирољуб Ивановић изјавио је за „Вујић телевизију“ да школа у Доњој Каменици тренутно има само три ђака, а да су трошкови „велики“ наводећи да се „само за огрев годишње потроши 275 хиљада динара“.
Међутим, према речима Данијеле Марковић, директора матичне школе „Милован Глишић“ у Ваљевској Каменици, за школу у Доњој Каменици из буџета Ваљева прошле године издвојено је 280 хиљада динара, а од тога су 130 хиљада динара трошкови за превоз запослених, што ће бити трошак и када се затвори издвојено одељење. Тако да школа у Доњој Каменици град Ваљево годишње кошта 150 хиљада динара и то су трошкови за огрев, струју, интернет, телефон, за прегледе воде, услуге дератизације, осигурање објекта, средства за хигијену…
Мирољуб Ивановић је као аргумент за затварање школе навео и то да су услови у школи у Доњој Каменици лоши и тешки.
– У школи се греју на угаљ, док је у матичној школи централно грејање. Велика је разлика и у наставним средствима, у матичним школама су много савременија, имају свремене рачунаре за информатику. У матичној школи у Ваљевској Каменици санитарни чворови су урађени као у стану, хигијена се одржава на високом нивоу, док је у издвојеном одељењу скромно и лоше – изјавио је Ивановић.
Посетили смо школу у Доњој Каменици и уверили се да услови нити су „лоши нити су тешки“. Велико, сређено двориште у коме је столетна липа и кошаркашко игралиште. Школа чиста, светла, оплемењена и украшена детаљима, цвећем и сценографијом из позоришне представе коју су играли ђаци, учионице простране са свим неопходним наставним средствима. Хигијена у тоалетима на „високом нивоу“.
Учитељица Биљана Марковић, која образује али и васпитава и помаже својим ђацима већ 12 година, дочекала нас је тужна и забринута. Жали због тога што ће школа са таквом традицијом, са успешним и вредним ђацима, бити затворена.
– Тешко ми је јер ја децу и њихове родитеље доживљавам као своју породицу. Није то само образовни него и васпитни рад. Домар и ја децу пратимо кући, а када је лоше време домар их вози. Моји ђаци су успешни, освајају награде на градским и окружним такмичењима, успешни су на многим конкурсима, идемо на Сабор народне традиције. Услови у нашој су исти као и у матичној школи. Наша школа је чиста, безбедна, постоји санитарни чвор… Школа је основана 1829. године и једна је од најстаријих у Србији. У то време школа је имала ашчиницу – јавну кухињу, тако да су деца имала оброке и то је била једна од ретких образовних установа у Србији која је имала кухињу. Било је и купатило у коме су учитељи купали и сређивали децу. Милош Обреновић је отварао школе под турском влашћу, а данашње власти је затварају – огорчена је учитељица Биљана.
Додаје да је школа у селу више од школе, и не могу, ни она ни родитељи, да прихвате разлоге које наводи ваљевска власт, нарочито да се школа затвара због великих трошкова. Родитељима и деци таква одлука направиће велике проблеме, нарочито оне који су везани за безбедност и превоз деце до матичне школе у Ваљевској Каменици.
Мирољуб Ивановић тврди да неће бити проблема у вези превоза ученика јер постоји аутобуска линија, а карте ће финансирати Град из буџета.
– Деца из Доње Каменице до аутобуског стајалишта долазиће пешке километар, два, три, а онда ће ући у топао аутобус где је пријатна музика, играће се и дружити са децом. Родитељи који имају времена, и тамо где постоји нека опасност на путу од куће до школе, ће као и до сада доводити своју децу, а они који то нису чинили до сада неће их ни доводити… Деца по завршетку наставе у матичној школи неће моћи одмах да се врате својим кућама, мораће да чекају аутобус сат до сат и по, али ту имају продужену наставу и ту могу да бораве до повратка кући – каже Мирољуб Ивановић и наглашава да су доносећи одлуку о затварању школе „водили рачуна о деци“.
„О деци нису водили рачуна“, кажу учитељица и родитељи.
– Деца до аутобуског стајалишта морају да пешаче четири километра, од тога половина је магистрални пут што је небезбедно. Аутобус из матичне школе полази у 14 часова, а деца наставу завршавају у пола дванаест тако да два и по сата остају дуже у школи. Тачно је да у матичној школи постоји дневни боравак, али то дете, које се из школе аутобусом враћа у 14 часова, пешачи четири километра, кући стигне тек у 16 часова – каже учитељица Биљана.
Очеви једног предшколца и првака огорчени и љути. Кажу у глас да своју децу неће пустити да иду у школу у Ваљевку Каменицу, пре свега због тога што није безбедно да се пешке крећу магистралним путем Ваљево-Лозница, нарочито зими.
Милован Срећковић, отац предшколца Страхиње, наводи да је проблем то што ће његов шестогодишњи малишан морати да пешачи четири километра, али и то што неће имати ко да га одведе од матичне школе, испред које стаје аутобус, до објекта где се одржава предшколска настава. Владимир Драјић, отац седмогодишње Милице, наводи да девојчица мора да устане у пола шест да до седам часова стигне на аутобус и да се кући врати тек у 16 часова.
„Има много разлога, могло би ту много да се прича. Села су пуста, сиромашна, укидају нам и затварају све. Каква је будућност нашег села, какава је наша и будућност наше деце ако нам узму и школу? Никаква“, закључују родитељи.
Директор школе „Милован Глишић“ у Ваљевској Каменици Данијела Марковић, која је била члан Комисије за израду нацрта акта о мрежи основних школа, каже да није подржала предлог да се затвори четворогодишња школа у Доњој Каменици због тога што та школа има дугу традицију, старија је од матичне школе, али и због проблема везаних за превоз ученика.
– Биће организован превоз ђака од Доње Каменице до матичне школе, али оно што видим као проблем или оптерећење за децу јесте то што они до аутобуског стајалишта треба да пешаче четири километра, такође и то што им се мења ритам дана с обзиром на то да им школски дан постаје много дужи. Касно ће се враћати кући јер аутобус који ће користити је прилагођен распореду часова старијих ученика који имају више часова и касније се враћају кући – наводи Данијела Марковић директор школе „Милован Глишић“ у Ваљевској Каменици.
Мештани Доње Каменице кажу да је школа очувана, уредна и сређена захваљујући учитељици Биљани Марковић, домару Ранку Плећићу и родитељима. Пре две године на молбу учитељице, предузеће „Путеви Ужице“, које је радило магистрални пут Ваљево-Лозница, је о свом трошку асфалтирало кошаркашки терен, паркинг, стазе, тротоар где су поставили и безбедносну ограду.
Родитељи деце из Доње Каменице упутили су писмо на неколико адреса, између осталих председнику Србије Александру Вучићу и министру просвете Младену Шарчевићу са молбом да не затварају њихову школу, надајући се да ће руководство Ваљева одустати од ове неразумне одлуке.
„Какву поруку шаљете деци са села. Да остану на селу, а ви им затварате школе? Зар је новац битнији од образовања наше деце и њиховог живота? И то колики новац?“, питају родитељи из Доње Каменице.
И заиста колики је новац због кога се затвара једна школа? У питању је 150 хиљада динара годишње или 12.500 динара месечно. Толико кошта један ручак, рецимо, предстваника Града и Колубарског округа.
Градоначелник Ваљева Слободан Гвозденовић за вожњу у своја два службена аутомобила месечно потроши око 90 хиљада динара, што је довољно да се седам месеци финаснира школа.
Градоначелник Слободан Гвозденовић је за личну промоцију, и то из буџета супротно закону, издвојио 4,1 милион динара, што је довољно да школа у Доњој Каменици постоји наредних 27 година!
