Професорка Србијанка Турајлић на Округлом столу „Реформе у образовању између теорије и праксе“, који је организовао Форум београдских гимназија, анализирала је стање у српском образовању од времена када је она учествовала у креирању образовне политике до данашњих дана.
Као искусан познавалац стања у којем се налази српски образовни систем, професорка Турајлић је истакла да образовање није изоловано острво и не може бити у бољем стању него што се налази Србија. Ипак, наглашава да постоје неке ствари које су флагрантно лоше у српској просвети, а које су се десиле у претходном периоду, једна од њих је дуално образовање. Професорка Турајлић сматра да дуално образовање нема перспективу, те да оно креира радну снагу за јефтине, досадне и монотоне послове који тренутно постоје на тржишту. Дуално образовање развијено је у Немачкој, Аустрији и Швајцарској, земљама које имају велики број гастарбајтера, те је оно као такво намењено пре свега деци гастарбајтера јер статистички подаци говоре да се највише та деца школују на оваким профилима. Чињеница је да деца која заврше овакав модел школовања најлакше налазе посао, односно најлакше се запошљавају, али само до 30. године живота. Од 30. године њихова упошљивост драматично опада јер су они обучени за послове, који захваљујући напретку технологије брзо нестају са тржишта. Професорка Турајлић сматра да је цео регион ушао у дуално образовање под великим притиском Немачке.
Када је реч о гимназијском образовању, професорка Турајлић је мишљења да се гимназије нису довољно модернизовале због чега су оне ученицима постале досадне. Један од проблема са којима се суочава српски образовни систем је непрепознавање значаја СТЕМ-а, који представља нови тренд који је пре 15 година настао у САД, а потом је пренет у Европу. Тржиште данас нема потребу за сегментованим знањем, какво се код нас форсира, већ се инсистира на обједињеном знању. Сматра да би школе могле много боље да се развијају када би систем био мање централизован. Одговорност за такав систем је на држави, али још од 2000. године јер су се и у министарству у којем је она седела директори постављали са политичке листе, као што се то ради и данас.
Професорка Турајлић сматра општу матуру веома корисном и потребном српском образовању. Аргумент да живимо у корумпираном систему није довољан јер у таквом систему су и факултети корумпирани, па зашто би неко очекивао да пријемни испити какви се сада раде на факултетима дају објективније резултате. Као разглоге за отпор у универзитетској заједници види пре свега жељу факултета да задрже финансијске привилегије које им омогућавају зараду од организовања пријемних испита. Коруптивне радње приликом спровођења опште матуре се могу предупредити пажљивом припремом и анализом добијених резултата и зато сви треба да порадимо на њеној имплементацији уместо што је априори одбацујемо. Општа матура је тренд у читавом развијеном свету, закључила је професорка Турајлић.
