Међу учесницима Округлог стола „Реформе у образовању између теорије и праксе“, који је организовао Форум београдских гимназија, био је професор др Јово Бакић. Професор Бакић је у свом препознатљивом стилу дао пресек стања у српском друштву и просвети
Кључни проблем у српском образовном систему је што кућу стално градимо од крова уместо од темеља, истакао је професор Бакић. Он сматра да је пројекат опште матуре лош, али нагалашава да је то пројекат који датира још од времена када је професорка Турајлић била помоћник министра у Министарству просвете, а до данас је остао пројекат сваке следеће Владе. Аргумент против увођења новог концепта матуре је стање у друштву, које једноставно не може да подржи такав систем. Што се више удаљавамо од Београда отвара се пандорина кутија. Постоје школе, гимназије где ученици масовно добијају петице и тешко је замислити да они спроведу испит, а да он буде регуларан. Ипак, сматра неопходним нагласити да су факултети очајна места, да и ту постоје ситуације где људи који праве тестове држе приватне часове, дају их рођацима који планирају да упишу факултет, што нас доводи у стање зачараног круга из којег не знамо да изађемо.
Универзитет је место где се прави селекција. Не треба сви да студирају јер нису сви способни за то, али онима који студирају треба омогућити да то квалитетно раде.
Неки од показатеља лошег система су примери бившег председника или актуелног министра унутрашњих послова. Када имате бившег председника који је добио диплому а факлтет није видео, министар унутрашњих послова је покушао да заврши неколико факултета и није успео, а онда је Мегатренд експресно завршио, а као председник скупштине за годину дана добио и докторат не можете очекивати да друштво другачије функционише, сматра професор Бакић.
Увођење веронауке, као и својевремени покушај укидања Дарвина, представљају ударање у темеље науке јер догма и наука не иду заједно. Црвки нико не брани да организује веронауку у свом окриљу, али зашто би деца у школи учила веронауку. Нажалост у већем делу Европе тренд је заглупљивања деце, а Србија кад год је реч о заглупљивању жели да буде на челу. Иначе, Словенија није увела веронауку иако је реч о клерикалној средини.
Када је реч о финском моделу, Финци су у потпуности реформисали приступ укидањем предмета. Код нас када би покушали да имплементирају фински модел дошло би до опште побуне. Професор Бакић подржава проблемски приступ и даје пример француске револуције из 1789. године о којој би истовремено могли причати психолог, социолог и историчар, свако из своје перспективе. Међутим, код нас је то страховито тешко увести. Финци су то урадили, а као производ имате финско чудо, које је од сиромашне земље захваљујући улагањима у реформе образовања и ит сектор, постала водећа евроспка држава.
Када је реч о тзв. шуварицама професор Бакић је истакао све предности таквог система образовања, од одласка на праксу у Атеље 212, Радио Београд, Југословенску кинотеку, где се упознао са различитим системима и начинима њиховог функционисања. Данас млади нису свесни какво богатство поседујемо, због тога га и не поштујемо.
Кључно питање је да ли хоћемо да се мењамо или не, какво друштво стварамо, да ли се боримо за друштво у којем ученик може да каже учитељу да његови родитељи могу да га купе. Ипак, бојим се да немамо снаге да се изборимо са овим проблемима јер људи који су имали снаге за то су одустали и напустили земљу, закључио је професор Бакић.
