Како бисмо пратили корак са четвртом дигиталном индустријском револуцијом, најављене су и урађене бројне промене у образовању. Поводом преласка просвете из аналогног доба у дигитално, одржана је трибина на којој су говорили Саша Стојановић, Срђан Огњановић, Слободан Марковић и Томислав Живановић, док је разговор модерирао новинар Иван Јовановић.
Сви од учесника су се сложили да је врло важно да се деца у раном добу упознају на што бољи начин са дигиталним светом.
– Научно је доказано да деца лакше уче на интерактивном часу уз слике и видео материјал. Информатика је већ сада неопходна у свим сферама пословања. Сви добро знамо да у просвети стање није најбоље и баш зато рачунамо на наставнике који ће бити ентузијастични без обзира на висину њихове плате – истакао је Саша Стојановић, саветник у Министарству просвете науке и технолошког развоја.
Највећи поборник дигитализације јесте Математичка гиманзија, која је пионир оваквог образовања.
– Требало би да искористимо шансу што цена технологије у свету пада и оне ставке, које су у прошлости биле баснословне скупе, сада су доступне. У овом сегменту образовања видим несагледиве могућности – казао је директор те установе Срђан Огњановић.
Математичка гимназија се највише ослања на помоћ која редовно долази од ђака који су некада похађали ту школу.
– Наше амбиције су веће, него што Министарство може да испрати, тако да се ми много ослањамо у виду помоћи на наше бивше ђаке који су остварили велики успех у свету. Све промене нису лаке, али будућност је целоживотно учење – поручио је директор Срђан Огњановић.
Саветник за развој Дигиталне управе при УН, Слободан Марковић, изразио је велику бригу што Србија као земља у том погледу касни од пет до десет година.
– Деца знају да користе компјутер, али то нажалост није довољно ако се њихова употреба своди на друштвене мреже и играње игрица. Каснимо, али треба да задржимо овај ниво интересовања како бисмо се „прикључили“ – објаснио је Слободан Марковић.
Саветник за развој Дигиталне управе при УН, Слободан Марковић, изразио је велику бригу што Србија као земља у том погледу касни од пет до десет година.
– Деца знају да користе компјутер, али то нажалост није довољно ако се њихова употреба своди на друштвене мреже и играње игрица. Каснимо, али треба да задржимо овај ниво интересовања како бисмо се „прикључили“ – објаснио је Слободан Марковић.
Нажалост, воља и ентузијазам просветних радника да закораче у дигитализацију је у спрези са њховим малим платама.
– Не можемо да очекујемо од наставника да буду дигитално писмени, када немају рачунаре или кад колектив од 20 наставника у једној школи има приступ само једном рачунару. У Србији и даље постоје школе у којима нема интернета и цела ова прича око дигитализације у просвети се темељи на теорији, а не на пракси. Просветни кадар био је на курсевима и семинарима из информатике, али шта то вреди када они немају рачунаре на којима би то знање применили. Није дигитализација један рачунар у и један пројектор у целој школи – завршио је Томислав Живановић председник Гранског синдиката просветних радника.
Извор: Блиц
