„Данас“:

Два часа у гимназијама више без класичне наставе

Ученици првог разреда гимназије (природног, друштвеног и општег смера) од јесени ће имати два часа више у недељном распореду (33 уместо садашњих 31)

Шта ће се тачно учити из нових изборних предмета у гимназијама и ко ће их предавати, питања су на која надлежни у Заводу за унапређивање образовања и васпитања у овом тренутку нису могли да говоре, јер, како кажу, не желе да узнемирују јавност док програми не буду објављени.

Наставнике, родитеље и ђаке позивају на стрпљење, напомињући да ће информисање јавности бити „апсолутни приоритет“ након што Министарство просвете усвоји и објави нови план наставе и учења за први разред гимназије.

А према ономе што је досад познато, ученици првог разреда гимназије (природног, друштвеног и општег смера) од јесени ће имати два часа више у недељном распореду (33 уместо садашњих 31), што је у складу са новим законским решењем које оптерећење више не посматра кроз број часова већ преко броја сати које ученици проводе у школи. Та два часа намењена су за похађање изборних програма, док су постојећи предмети и њихов фонд остали непромењени.

На листи коју је дефинисала радна група Министарства просвете налази се шест изборних програма: Језик, медији и култура; Појединац, група и друштво; Здравље и спорт; Одрживи развој; Уметност и дизајн; Примењене науке. Школа је обавезна да у складу са интересовањем и кадровским могућностима понуди четири програма, а ученици бирају два, који су у недељном распореду заступљени са по једним часом. Гимназијалци ће моћи да у другој години изаберу програм који нису слушали у првом разреду, док ће оно за шта се определе у трећем морати да похађају и у четвртом.

Завод је институција која по закону припрема предлоге планова и програма, али је у овом случају редослед корака био измењен: најпре је радна група Министарства просвете урадила предлог наставног плана (фонд часова) за гимназију, и дефинисала поменуту листу изборних програма, а ЗУОВ је потом добио задатак да напише предлоге програма за први разред. Завод је своје предлоге послао Министарству, али о њима нису желели детаљно да говоре због тога што постоји могућност да се нешто промени.

На питање у чему је разлика између програма и предмета, Елеонора Влаховић, руководитељка Центра за развој програма и уџбеника у тој институцији, каже да се програми „уздижу“ издан појединачних предмета и обједињују их, као и да је начин рада другачији.

– Урадили смо детаљно упутство како се остварује изборни програм. Садржаји нису дефинисани, већ је дат оквир унутар којег се крећу наставници и ученици. Сви изборни програми су мултидисциплинарни, урађени су по модуларном принципу (модули су заокружене тематске целине) и пружају велике могућности да ђаци истражују и раде пројекте, а улога наставника је да их усмеравају. То значи да неће бити класичне наставе, да нико ником неће предавати, нити ће гимназијалци из тога имати контроле и писмене задатке. Обрађују се феномени, ученици ће много више међусобно комуницирати, а новина је то што ће се повезивати школско и ваншколско знање, уз коришћење модерних технологија. Ђаке треба да ојачамо у истраживању, прикупљању и обради података, презентацији, јавном наступу, активизму… Све теме које се обрађују у оквиру изборних програма су актуелне и примерене узрасту од 15-16 година – каже Влаховић.

Као пример наводи да је у програму Уметност и дизајн једна од предложених тема мјузикл, за који сматра да је „право место за интеграцију“ костима, сценографије, музике, плеса, текст и покрета, као и за сарадњу наставника музичког, ликовног, српског…

Оцена из изборних програма ће бити нумеричка и улазиће у просек. Наставници ће добити детаљна упутства како се оцењује групни рад, истраживање, израда пројекта… Планиране су и обуке за оне који ће од јесени предавати у првом разреду.

Ученици ће бити подељени у групе, у зависности од тога који програм изаберу, а услов да би се она формирала је најмање 15 заинтересованих.

– Програми свих предмета у првом разреду гимназије су урађени исходовно, односно дефинисано је шта ученик треба да зна на крају школске године. То је важна новина која подразумева другачији начин рада наставника. У неким предметима је градиво смањено, негде је нешто додатно, у неким је промењен редослед излагања, али смо свуда били фокусирани на функционалним знањима – каже Влаховић.

Сваки од изборних програма може предавати више наставника. Предложено је, рецимо, да програм Појединац, група, друштво може да предаје професор историје, социологије, психологије и филозофије или да се смењују два или чак три наставника. Од надлежних су раније стизале најаве да ће моћи да се ангажују и наставници из других школа. Ипак, како ће то функционисати у пракси и да ли ће изборни програми служити пре свега за допуну фонда (као што је био случај са изборним предметима у основној школи) знаће се након што Министарство да коначну реч.

Промене засад нису планиране у специјализованим гимназијама и оним које имају одељења за обдарене ученике.

Вежбе од другог разреда

План који је урадило Министарство просвете предвиђа увођење вежби за биологију, хемију, физику и први страни језик, али тек од другог разреда, као и поделу одељења на групе. У првом разреду вежбе су предвиђене само за рачунарство и информатику.