Тврде да угрожава пола милиона људи, министар Ружић то демантује

Закон о запосленима у јавним службама који је недавно усвојила Скупштина Србије, директно угрожава пола милиона људи запослених у просвети, култури, здравству, социјалним службама и спорту и изазваће тешке последице по радно правни статус и права из радних односа, речено је данас на заједничкој конференцији за новинаре представника неколико синдиката запослених у просвети и здравству.

„Ово је закон који на овај или онај начин директно угрожава скоро пола милиона људи. Негде око 470.000 запослених у јавним службама“, казала је данас председница Уније синдиката просветних радника Србије (УСПРС) Јасна Јанковић и најавила да ће се синдикати обратити међународним организацијама.

Како је рекла, с обзиром да примена закона почње 1. јанура 2019. године, синдикати имају „годину дана да направе шири синдикални фронт“.

Она је подсетила да је закон усвојен упркос негативном мишљењу заштитника грађана и Социо-економског савета.

Јанковић је подсетила да је тај синдикат протестовао тражећи повлачење тог закона или изузимање просвете из његових одредби. УСПРС се потом обраћао премијерки Србије Ани Брнабић, министрима Бранку Ружићу и Зорану Ђорђевићу, али није добио ниједан одговор.

„То постаје не ћутање администрације, него државе на један закон који се тиче пола милиона људи. То је најсиромашнији део оних који раде за државу, поред просвете и здравства. У овом пакету у закону су и култура, социјални радници запослени у спорту, научни радници“, казала је она.

Председник Синдиката радника у просвети Србије Слободан Брајковић казао је да је просечна плата у просвети 44.000 динара, а у осталим делатностима од 56.000 динара.

„Са овим повећањем плата од 10 одсто образовање ће да заостаје за свим делатностима, сем за културом, око 26 одсто па навише“, навео је он.

Он је казао да је „све испало накарадно“ и да су синдикати незадовољни законом.

„Имаћемо јединствене платне разреде, а различите цене (рада) јер ћемо се финансирати из свог буџета“, навео је Брајковић.

Представник Новог синдиката здравства Срђан Недељковић казао је да ће уговором о раду послодавцу бити дата могућност да запосленог без његове сагласности премести на радно место удаљено до 50 километара од места становања, а постоји и могућност послодавца да сваког дана премешта радника на друго радно место јер запослени може да склопи уговор с послодавцем да ради на више радних места.

„Нови синдикат здравства сматра да ће закон изазвати тешке последице на радноправни статус и права из радних односа“, навео је он.

Председница Синдиката медицинских сестара и техничара Србије Радица Илић казала је да ће се по закону мерити ефикасност медицинских сестара и запитала шта то значи.

Она је казала и да ће половином јануара 2018. године престати да важи колективни уговор у здравству и да ће послодавац доносити правилник по којем ће се радити.

Председник Гранског синдиката просветних радника Србије „Независност“ Томислав Живановић је питао да ли постоји начин да се измери колико запослени у образовању учествују у васпитању деце.

Закон о запосленима у јавним службама примењиваће се од 1. јануара 2019. године, изузев појединих одредаба које се примењивати од 1. јануара 2020. године.

Закон о запосленима у јавним службама уређује положај и вредновање рада јавних службеника. Тај закон је део реформе јавне управе, а био је образложен тиме да ће омогућити држави да боље управља новцем, кадровима и политиком и тиме да повећа мотивацију запослених за рад.

Први пут се успоставља основ за целовито и аналитичко праћење онога што јавни сектор ради трошкова тог рада, структуре и броја запослених.

Изменама Закона о систему плата запослених у јавном сектору се до 1. јануара 2019. одлаже увођење платних разреда за запослене у јавним службама, а мења се матрица платних група и платних разреда, односно коефицијената, уз задржавање предвиђеног распона плата до највише 1:7,5.

Ружић одбацио тврдње синдиката о угрожености запослених

Министар државне управе и локалне самоуправе Брано Ружић одбацио је данас тврдње Синдиката Србије да нови Закон о запосленима у јавним службама „угоржава пола милиона људи“, истакавши да је то нетачно из више разлога.

У изјави достављеној медијима, министар Ружић каже да је наведени закон припреман уз широке консултације са репрезентативним синдикатима у јавним службама у циљу постизања што већег консензуса у дефинисању права и обавеза запослених.

„Дијалог није трајао 20 дана, већ дуже од шест месеци, и са сигурношћу могу рећи да је допринео дефинисању многих одредби закона“, навео је Ружић.

Додао је да су уважене специфичности појединих јавних служби и ниво права који је достигнут у посебним законима, а који је у претходном периоду реализован у сарадњи са репрезентативним синдикатима.

Такође, истакао је, остављено је значајно место колективним уговорима којима се може, у сарадњи са репрезентативним синдикатима, прецизирати или дефинисати широки корпус права запослених уважавајући особености делатности и радноправни положај запослених у појединим јавним службама.

Министар подсећа да је Социјално-економски савет у свом изјашњењу на Нацрт закона указао да није постигнут потпуни консензус, али да Закон даје значајан допринос уједначавању права запослених посебно у делу који се односи на примања, док се неким институтима постиже већа правна сигурност и већа права запослених и њихова заштита, те и да је постигнут значајан допринос учешћем синдиката у овим разговорима, кроз формулисање многих одредби закона који су довели до његовог унапређења.

Као тачне наводе, министар наглашава да јесте да у наведеним разговорима нису учествовали представници синдиката културе, а да су синдикати просвете тражили изузимање из закона и његово повлачење из процедуре.

Овим законом, истиче Ружић, уређује се радноправни статус и плате запослених у јавних службама и успоставља се систем радних односа у јавним службама заснован на заслугама и уводи се функција управљања људским ресурсима кроз обавезне институте којима се она остварује (планирање кадрова, конкурсни поступак, вредновање резултата рада…

Законом се успоставља систем вредновања радне успешности, чији је циљ да допринесе успостављању квалитетног, благовременог и ефикасног извршавања циљева и задатака јавне службе.

„Вредновањем радне успешности запосленог успостављају се услови за напредовање кроз платне разреде по основу радне успешности изнад очекиване“, рекао је министар. Као примери наведена је процеа радних и стручних способности за обављање послова радног места запосленог на пробном раду; правилно одлучивање о упућивању запослених на стручно усавршавање и додатно образовање; изрицање мера за неостваривање резултата рада у складу са законом и одлучивање о другим правима и обавезама запосленог.

Због благовремене, потпуне и правилне примене одредба Закона које се односе на вредновање радне успшености, предвиђен је период од две године за успостављање овог система и доношење подзаконског аката неопходног за даљу имплементацију вредновања.

Као нетачне наводе, министар истиче оне који се односе на могућност послодавца да запосленог без његове сагласности премести на радно место удаљено до 50 км од места становања.

„Наиме, наведено решење већ успостављено Законом о раду којим је утврђено да се не тражи сагасност запосленог за премештај за максималну удаљеност од 50 км у односу на место рада на којем је запослени радио пре премештаја“, навео је министар.

Нетачни су, каже, наводи у вези различитих цена рада.

„Циљ успостављања уједначеног и финансијски одрживог система плата у јавним службама, постиже се овим законом кроз примену основице која се утврђује у складу са системским законом о платама, чиме се доприноси уједначавању система, уз истовремено уважавање специфичности у погледу финансијских могућности и стварања услова за одговорно управљање средствима буџета којима се располаже“, закључио је Ружић.

(Курир.рс/Бета, Тањуг)