Србија je, ако се узме у обзир њена величина, најбоља у свету у математици
Зa најбоље ђаке Математичке гимназије у Београду нема распуста док освајају свет. Недавно су се вратили из Бразила и Индонезије окићени медаљама из математике и физике.
О овим новим успесима и још о нечему разговарали смо са Срђаном Огњановићем, некадашњим учеником, такмичарем, па професором, а сада директором ове престижне школе.
* Како објашњавате све досадашње успехе?
– Континуираним радом са нашим ученицима већ протеклих 50 година.
* Да ли је важнији таленат или рад?
– Једно без другог не може. Важна је и упорност и вредноћа, али, као и за таленат и за то треба неко да се роди. А таленат се „вежба“ и ноћу, и у свако доба дана.
* Та деца су наш национални капитал.
– На америчкој телевизији недавно је објављено да је Србија, ако се узме у обзир њена величина, најбоља у свету у математици, што представља национално богатство.
* Та најбоља деца нам одлазе у свет.
– Највеће школске установе те наше ђаке „типују“ још док су у средњошколским клупама.
* Како, ипак, задржати у земљи наше будуће „Тесле и Пупине“?
– Није лоше да наши ђаци оду у иностранство. Свако ко жели да се бави науком у Србији важно је да проведе две до три године у свету. Али, с друге стране, морамо стварати добре планове и услове да се бар део њих врати. Наравно, неко мора да остане и тамо да би дао допринос светској науци.
* Шта друштво, односно држава, могу да учине против великог „одлива мозгова“?
– Прво би требало направити евиденцију преко електронских мрежа. Да се позову наши инжењери, програмери… Било да се врате у Србију, или да из света сарађују на нашим заједничким пројектима.
* Да ли је питање дана када ће неко од прошлих или садашњих ђака добити Нобелову награду?
– Сигуран сам да смо томе врло близу. Подсећам да је наш бивши ђак Влатко Вердал, сада професор на Оксфорду, био у тиму људи који су добили Нобелову награду за квантну физику.
* Има ли још размишљања о прављењу храма математике?
– Наравно. То би била једна врста кампуса где би наши ђаци из унутрашњости ту боравили преко године. А током распуста доводили бисмо ђаке из иностранства.
* Шта вам је обележило протеклу недељу, мимо математике?
– Био сам на краћем одмору у Грчкој, а после неколико дана у Сокобањи. И могу да кажем да ми је овде било много лепше.
(Новости)
