Министарство просвете школама послало упутство за упис тражилаца азила
Од када су, 22. децембра, прва деца мигранти села у клупе школа у Србији, њихов број се стално повећава. Од око 7.000 миграната који тренутно бораве у нашој земљи, 1.900 их је школског узраста, а према подацима Уницефа, 94 деце уписано је у десет београдских школа.
Углавном је реч о основцима, а неколико их је упућено у средње школе. Проблема је много, али чини се да се сви заједно труде да их што лакше превазиђу. Деца не знају српски језик, наставни програм им није прилагођен, а и никад се не зна када ће она једноставно да одустану од школе и запуте се даље својом рутом до Западне Европе.
Ипак, и према домаћим законима и према Конвенцији о правима детета УН, ови малишани док су код нас имају право на школовање. Управо зато је и Министарство просвете недавно школама упутило Стручно упутство о укључивању ученика избеглица/тражилаца азила у систем образовања и васпитања.
Биће организоване и обуке за наставнике, како би се што лакше прилагодили и помогли овој деци да се, бар током неколико школских часова дневно, осећају као њихови вршњаци које не море избегличке бриге. Тако би, осим у Београду, деца избеглице требало да крену и у школе у градовима где такође постоје прихватни центри, а она из центра у Боговађи већ су распоређена у ваљевске школе. Свака школа дужна је да прими ову децу, уколико су за то заинтересована.
Правилник предвиђа да дете добије психолошку подршку, да му се омогући да има часове српског језика, али и да похађа редовну наставу. Превоз и пратњу од прихватног центра до школе и назад организују невладине организације, а уџбенике им обезбеђују саме школе.
Правилник је писан као део програма „Подршка образовању ученика миграната/избеглица на територији Републике Србије“, који заједнички спроводе Уницеф, Центар за образовне политике и Министарство просвете.
Прва основна школа која се званично укључила у овај програм била је ОШ „Бранко Пешић“ из Земуна. Овде су од децембра почели да стижу ученици тражиоци азила, из прихватног центра у Крњачи. Школа их је примила укупно 30. Искуства су позитивна, а ученици су веома добро прихватили своје нове другаре.
После ОШ „Бранко Пешић“, у програм су се укључиле скоро све школе на територији београдске општине Палилула и примиле по неколико ученика. Једна од њих је и ОШ „Олга Петров“ у Падинској скели.
– У нашу школу првобитно је распоређено шесторо ученика, али су две девојчице брзо одустале – каже, за „Новости“, Мерица Буљ Бјелогрлић, директорка ове основне школе. – Четири дечака су остала и одлично се уклопила. Иду у млађе разреде и већ помало знају српски. Свакодневно долазе из центра у Крњачи и, иако имају ближих школа, кажу да им се код нас баш допада.
Наша саговорница објашњава да ови малишани, пристигли из Авганистана, засада само иду на часове вештина – ликовно, музичко, физичко, по посебном програму уче српски језик и имају помоћ психолога. За своје школске активности добиће и уверење на крају школске године, ако је уопште дочекају у Србији.
Још пре плана укључивања деце у школе, чије спровођење је започело Министарство просвете, било је претходних година малишана који су похађали наставу са својим вршњацима из Србије. Центар за помоћ тражиоцима азила помагао је у интеграцији деце и уписивао их у школе у близини прихватних центара, али су се те девојчице и дечаци углавном кратко задржавали у њима. Пре ове школске године око 40 деце седело је у клупама наших школа.
ОМИЉЕНИ СЛИКАР
Звезда школе у Крњачи је Ферхад Нури, десетогодишњи дечак невероватног талента за сликање, о коме су извештавали и светски медији.
– Веома је комуникативан, учи српски и, каже, неће ни у једну другу школу да иде – прича Мерица Буљ Бјелогрлић. – На основу фотографије у школи, насликао је невероватан портрет Олге Петров, чије име школа носи. Урамићемо га и ставити на зид школе.
Овај „мали Пикасо“ борави с породицом у Крњачи и свакога дана, организовано, са братом и другарима долази у Падинску скелу на часове.
(Новости)
