Упис у први разред почео у марту и трајаће до септембра
У први разред основне школе ове године уписују се садашњи предшколци који ће до септембра напунити најмање шест и по, а највише седам и по година. То су девојчице и дечаци рођени од првог марта 2010. до краја фебруара 2011. године.
На основу статистичких података о броју деце која су рођена у том периоду, али и броја деце која у овој радној години похађају обавезан припремни предшколски програм, око 70.000 малишана у Србији стасало је за школске клупе, процена је Министарства просвете, науке и технолошког развоја.
Упис првака, званично, увек почиње првог априла и траје два месеца. Школе се датог рока углавном не придржавају стриктно. Још прошлог месеца (у марту) осмолетке у Нишу и Лозници, рецимо, почеле су да примају будућу најмлађу генерацију. Али и кад прође мај, већина основних школа широм Србије наставиће да организује тестирања код педагога и психолога и попуњава клупе намењене првацима, док не почне наредна школска година.
– Највише првака упише се у предвиђеном двомесечном року, али увек буде појединих који буду примљени у јуну или у августу. Често се у пракси догађа, на пример, да почетком школске године, у септембру и октобру, у први разред уписујемо малишане из друштвено осетљивих група и без документације која је иначе потребна – појашњава Роберт Џунић, директор Основне школе „Краљ Петар Први“ из Ниша.
Извесно је да ће бити места за све прваке, јер је основно образовање обавезно. Родитељима је законом запрећена новчана казна од 5.000 до 50.000 динара ако намерно или без оправданог разлога не упишу дете основну школу.
Обавеза основних школа је да у првом разреду обезбеде место за девојчице и дечаке који им према месту становања припадају. Прописи предвиђају да ђаци на основу пребивалишта буду уписани у најближе осмолетке као приоритети. Уколико после пријема првака, који школи територијално припадају, остане слободних места оне могу да упишу и школарце ван свог подручја, на основу захтева родитеља. Таквим молбама још пре месец дана „затрпане“ су најпопуларније школе, нарочито у већим градовима. Родитељска опсада уписне комисије у осмолеткама на гласу не јењава ни кад им руководство школе објасни да је капацитет ограничен и да неће моћи да изађу у сусрет свим захтевима.
Пример за то већ годинама је ОШ „Дринка Павловић“ у Београду. Пре званичног почетка уписа првака, овога пута, добила је више од 150 захтева родитеља да упише њихове малишане, иако јој територијално не припадају. А она има укупно 120 места за школарце који ће први пут сести у ђачке клупе у септембру. Да би одржала квалитет наставе, по коме је чувена, она не може да упише више од четири одељења првака, потврђује Јоле Булатовић, директор ОШ „Дринка Павловић“. Квалитет наставног кадра, услови за боравак и рад, коришћење савремених учила, резултати основаца на завршном испиту, понуда страних језика и ваннаставних програма, услуга продуженог боравка у млађим разредима и исхрана за ученике – често су за родитеље важнији него близина школе када одлучују где ће им дете стицати осмогодишње образовање.
Кад прибаве документа потребна за упис првака – крштеницу детета, уверење о пребивалишту, извештај лекара о обављеном здравственом прегледу и потврду да је похађало обавезан припремни предшколски програм – маме и тате у школи заказују тестирање будућег ђака код психолога или педагога. На основу резултата тестирања формирају се одељења уједначена по полу, способностима и склоностима ђака.
(Политика)
