Наставнички најружнији сан на хладном бетону Немањине улице
Зар је ово слика на коју можемо и смемо остати равнодушни?
Ово је наставник историје који је свој радни век провео у учионици. Зар је исправно да га заврши на бетону у Немањиној? Смемо ли то да дозволимо?
Зашто су наставници исто што и глинени голубови?
Зашто се за угрожавањем наставничких права олако посеже?
Зашто нарушавање наставничких права није зеница ока у коју се не дира?
Јер наставник је неко ко ствара и обликује људе.
Јер наставник је неко ко даје увек више него што се од њега очекује.
Јер наставник је онај ко воли, разуме, подстиче, размењује, шири, охрабрује…
Какве су то наставнике имали људи који наставнике третирају као глинене голубове?
Шта су својим наставницима замерили они који данас угрожавају права наставаника?
Ко је учио оне којима наставничка права нису зеница ока?
Прекинимо овај ружан наставнички сан својом реакцијом:
својим писањем,
својим дељењем,
својим говором на ову тему, ма где да смо,
својим деловањем,
својом неравнодушношћу…
