Костић о питању над питањима пред Академијом
Српска академија наука и уметности обележила је у петак 175 година од свог оснивања, а председник Академије Владимир Костић истакао је да славе 175 година континуитета једне идеје, континуитета који баштини САНУ.
Од почетног предлога Јована Стерије Поповића и Анастасија Николића, те оснивања Друштва српске словесности 1841. године, до данашњих генерација чланова САНУ, Академија, према Костићевим речима, „хода, жури, посрће, трчи, пада или маршира упоредо са овим народом и државом, речју, грађанима Србије, у готово два века дугом калеидоскопу историје коју је Андрић фаталистички дефинисао као простор живљења ‘између клања и орања’, а да тога често ни наши суграђани, ни ова држава нису свесни“.
Академик Костић је у својој беседи нагласио да је насупрот интригама, управо већина од преко 1.450 чланова Академије доносила у Србију потребан дух модерности, демократије и слободе, јавног деловања и повезивања са Европом и светом, где јој је коначно неупитно место.
– И зато имам слободу да питам: Шта је то овој Академији, у свим њеним менама и различитим именима, промакло у ова готово два века, а тицало се средине која ју је изнедрила? Да будем још директнији: На коју су то историјску вечеру (видите како политички коректно не употребљавам иначе исправнији и тачнији термин народне поезије, крваву вечеру, и ту не мислим само на искушења ратова), наши академици закаснили? И то у временима, не прецењујмо се и не пренемажимо, која су егзистенцијално била неупоредиво тежа и захтевнија од ових наших данашњих. Али, шта је то што ово време, овај шири цивилизацијски тренутак, разликује од других времена и других тренутака са којима се Академија суочавала у претходних 175 година? – казао је Костић.
Он сматра да је у времену гротескне сметености, опасних неизвесности и до подругљивости отежаног предвиђања будућности, питање свих питања пред Академијом: Куда и како даље?
Фокус на дугорочним пројектима
Костић је мишљења да се, уместо често ад хоц дефинисаних пројеката, морају убудуће оријентисати на дуже, капиталније пројекте, као што је аудио-визуелни архив САНУ са центром за дигитализацију научне, културне и уметничке баштине.
Осврнувши се на досадашње резултате, академик Костић је приметио да су оснивањем Огранка у Нишу направили значајан корак ка ширењу утицаја и мисије Академије, а продубљивана је и отворена и стална комуникација, иако са промењљивим успехом, са постојећим националним, научним, уметничким, образовним и другим институцијама, као и са државом у најширем смислу те речи.
Однос САНУ и власти – поштовање уз сенку дистанце
– Однос државне власти и САНУ, заснован на разумевању разлика у суштини њиховог деловања, међусобном поштовању и култури искреног (чак и када није пријатан) и сталног дијалога и помоћи (када је то потребно), треба да садржи и сенку дистанце коју налаже интелектуална скепса и политичко несврставање у служби интереса средине која је Академију изнедрила – рекао је Костић и додао да „другачија, удворичка или а приори негативистичка САНУ не би оправдавала научне и уметничке основе свог постојања“.
Он је нагласио да је САНУ једна од ретких научних и уметничких установа која у континуитету нуди просвећене алтернативе актуелној таблоидизираној и примитивизираној стварности.
Отварање за јавност
Приметивши да „извесно отварање“ Академије и за јавност као да наилази на одобравање те исте јавности, Костић је поручио да суграђани треба чешће и слободније да улазе у зграду САНУ и користе њене садржаје.
Костић је става да САНУ треба тежиште деловања и даље да заснива на активностима из домена идентитетских, друштвено-хуманистичких и уметничких области, указавши на Јобовску стрпљивост и упорност чланова на очувању језика и писма.
– Једноставно, то је аманет наших оснивача – казао је он.
Он верује да се на питањима културе и идентитетских наука и даље преламају и налазе доминантни разлози постојања САНУ.
– Обрасци испољавања у култури, идентитетским наукама, уметности и друштвено-хуманистичком читању света такође се мењају и САНУ треба да буде отворена пред тим чињеницама, са више слободе, па ако хоћете и позитивне уметничке субверзивности у односу на постојећа конзервативна поимања која и треба да су доминантна у оваквим институцијама – нагласио је Костић.
Опстаје традиција спремна да се мења
Компетентност САНУ, примећује, огледала се и у њеној саветодавној улози, посебно у питањима научне и културне политике, односно стратегије, етичким и друштвеним проблемима везаним за научна истраживања и уметнички рад, те последицама одређених отворених историјских питања.
Он се у свом говору осврнуо и на пројекат САПЕА, који је покренула Европска комисија, а чији је задатак да обезбеди снажније укључивање академија наука европских земаља у такве процесе.
– Чини се да постоји неколико разлога да према овој иницијативи имамо почетни позитивни став: прво, јер би се тако могло постићи да политика/политике значајним делом буду формулисане на предлозима заснованим на научним доказима и друго, јер дискурс односа може постати повољнији за академије, тј. носиоци политичког укључивања би сада активно тражили наше савете, уместо да ми тражимо њихову пажњу – рекао је Костић.
Председник САНУ је на крају нагласио да само традиција која је спремна да се самосвесно мења у ослушкивању времена и потреба средине из које је потекла, има шансу дуготрајности.
– Овај став у установама инхерентне конзервативности, каква је уосталом и САНУ, по правилу праћен скепсом, али, у годинама које су испред нас и скепса је неопходна да би се доносиле праве одлуке, попут оних које су и најчешће доношене у 175 година дугој историји наше куће – закључио је Костић.
(Танјуг/Блиц)
