Покушајте да наведете три аргумента у корист независности Косова и три аргумента у корист става да Косово треба да остане део Србије. Ово питање наставници би требало да постављају основцима у школама у Србији, на Косову као и осталим земљама региона, ако је судити по „Историјским читанкама“ Центра за демократију и помирење у југоисточној Европи. Пројекат, чије је друго издање у понедељак представљено, наишао на подршку Министарства просвете, а четири књиге „Настава модерне историје југоисточне Европе – допунски наставни материјал“, требало би, према замисли аутора да доведе до „промене етноцентричне наставе историје“
Приручници нису наишли на широку примену у школама у Србији. Професор историје у Основној школи „Скадарлија“ Ђорђе Максимовић каже да у настави користи само књиге Завода за издавање уџбеника, и да колико је њему познато, нико од његових колега не користи читанке Центра за демократију. Сличан одговор добили смо и у школама „Милан Ђ. Илићевић“ и „Бановић Страхиња“.
Читанке представљају компилацију оригиналних историјских извора о четири теме које се детаљно обрађују у оквиру наставних планова у југоисточној Европи – „Отоманско царство“, „Нације и државе“, „Балкански ратови“ и „Други светски рат“. Уредница овог пројекта у Србији Дубравка Стојановић најавила да ће крајем године историчари и професори историје који су написали та четири приручника разматрати писање приручника о последњој деценији прошлог века.
Према њеним речима садашњи појединачни уџбеници из историје су острашћени и могли би довести до нових сукоба, па је најавила да ће код писања новог приручника, применити принцип мултиперспективности. Она каже да је материјал намењен само наставницима који га могу користити на допунским часовима. Обуку у Србији досад је прошло око 150 наставника. У писању читанки учествовало је 60 историчара из региона, а до сада је објављена на албанском, босанком, хрватском, енглеском, грчком, македонском, српском и турском језику – каже Стојановићева.
Министар просвета Жарко Обрадовић, на промоцији у понедељак, похвалио је приручнике јер дају прилику сваком читаоцу да сагледа поједина историјска дешавања из више углова. – Овај пројекат доприноси модернизацији наставе историје, али и бољој будућности Србије којој сви заједно тежимо – рекао је Обрадовић.
Не слажу се, међутим, сви са министровим мишљењем. Већ прво издање ових приручника изазвало је дилеме у домаћој јавности – да ли је реч о пројекту чији је циљ подстицање критичког погледа на историју балканских народа или о наметању заједничке, политички коректне историографије науштрб истине? Писати историју која се допада свима значи лагати, наглашавају историчари.
Објављивање приручника подржале су Аустрија са 200.000 евра и Делегација Европске уније у Београду са 144.000 евра, као и Америчка агенција за међународни развој.
– Овај пројекат стар је пет година и није заживео нигде у региону, осим у Србији. Нико не образује децу по том систему – наглашава историчар др Коста Николић, сарадник Института за савремену историју. – О прошлости морамо писати онаквој каква јесте, била лепа или ружна. А прича да избегавање ружне историје служи да помири народе на Балкану није тачна. Ако о нечему ћутимо и претварамо се да се није догодило, отићи ће у историјску потку и вратити се у некој наредној генерацији.
И његов колега Чедомир Антић сматра да није безазлено спајати националне историографије.
– Није проблем што неко жели да напише заједнички приручник за професоре из региона нити ни да напише заједнички уџбеник, али споран је начин на који се то представља – сматра историчар Чедомир Антић. – Није у реду да неко исправља српску историјску науку и ставља је у исти кош са историјом у младим државама које тек настоје да стекну националну афирмацију. Наша историографија постоји више од стотину година док суседне земље често немају ту традицију нити је њихова национална историографија, као што је то случај са нашом, успела да разобличи уврежене митове и стереотипе
В. М. – Б. Б.
