После првог круга преузимања у школама
Након првог круга прерасподеле збринут је свега 1.351 технолошки вишак и 2.664 запослена која су радни однос засновала са непуном нормом.
На листи вишкова још се налази 3.525 запослених и 12.149 са непуном нормом, показују подаци Министарства просвете, изнети на састанку централне радне групе за праћење ангажовања запослених у образовним установама.
Иако ово није право стање, јер су неке школе касниле са уносом података и информациони систем је једно време био у прекиду, на састанку је закључено да је и даље велики број технолошких вишкова нераспоређен и да је неопходно да се овај посао настави током целе школске године.
Министар просвете Младен Шарчевић каже за Данас да ће се прецизни подаци о броју преузимања у првом кругу знати у понедељак, а да ће нови пресек бити завршен до 30. септембра. Након тога сви појединачни случајеви ће се разматрати по школским управама, које треба да утврде разлоге зашто неко није преузет са листе и које кораке треба начинити да би им се помогло да допуне фонд часова. Синдикати кажу да ће о малверзацијама обавестити министра просвете, од кога очекују да санкционише одговорне. А међу њима виде директоре школа, који, како кажу, и даље крију слободна радна места и не желе да упосле вишкове.
За Добривоја Марјановића, из Уније синдиката просветних радника, управо то је један од највећих проблема на терену, док његов колега Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије, истиче да постоје велике манипулације у примени члана шест посебног колективног уговора и захтевима за преузимање и укрупњавање норме из породичних разлога. Брајковић каже да су поједине школске управе затрпане захтевима запослених да им се омогући да промене радно место и пређу у веће градове – Београд, Нови, Сад, Ниш, Крагујевац, Краљево.
– Образложења која наводе у многим случајевима нису тачна. Колегиница, рецимо, тражи да се пребаци у Београд јер јој ту ради муж, а он је само фиктивно пријављен код рођака и уопште не живи у престоници. Овде се не ради о правом спајању породица него измишљеном, јер се посебно у великим градовима појавило доста слободних радних места, на којима су запослени радници на одређено време. Ако се такве ствари буду одобравале, школе у малим местима остаће без стручног кадра… ко ће да ради у Лепосавићу, Ранилугу? Па и деца из Београда имају право ту да се запосле – каже Брајковић.
Добривоје Марјановић сматра да је истицање оваквих случајева замена теза и покушај да се прича скрене са суштинског проблема, а то је да неки директори школа и даље не желе да преузму технолошке вишкове већ чекају да то уради неко други. Он не сумња да међу захтевима за преузимање из породичних разлога има и манипулација, али указује да се поменути члан шест може применити тек уколико су исцрпљене могућности за преузимање вишкова.
– Не знам коме је у интересу да се тежиште приче пребацује на члан шест посебног колективног уговора и да се паушално одређују људске судбине. Имамо колегиницу којој породица живи у Београду, а она на посао путује у Краљево и викендом се враћа да би била са својима. Кад сам им то рекао на радној групи су се смејали, а ја не видим шта је ту смешно – резигниран је Марјановић, који указује да Унија синдиката просветних радника ради 99 одсто посла око збрињавања технолошких вишкова.
Спорно пензионисање На састанку централне радне групе за праћење ангажовања запослених у образовним установама још једном је указано да је потребно преконтролисати све појединачне случајеве где су запослени испунили услов за пензију и преиспитати оправданост наставка њиховог ангажовања. Јавна је тајна да се то на терену не поштује, јер је Министарство ставове о овом питању изнело у форми препоруке директорима школа, а не као обавезу.
(“Данас”)
