Краљ приватних српских универзитета постао је почетком 21. века икона и инспирација другима склоним остваривању високог профита од издавања диплома онима који их желе без много труда. Желећи да и сам откине део колача који доноси високо школство Србије, ефендија Муамер Зукорлић, политичким договорима и трулим компромисима добија решење Владе Србије у октобру 2003. и оснива нешто што се тада звало Интернационални универзитет у Новом Пазару. Предузеће за производњу, трговину и услуге РЕФРЕФ из Новог Пазара затражило је од тадашњег Министaрства просвете и спорта да оцени испуњеност услова за оснивање Правног факултета у Новом Пазару.

Драгана Стојиљковић Петровић, Љиљана Станчић Буквић и Катарина Жутић Јовановић, одређене од Министарства просвете и спорта, по сагледавању поднете документације и обиласку будуће високошколске институције у преднацрту, сачиниле су „Информацију о затеченом стању у предмету оснивања универзитета и четири факултета у његовом саставу у Новом Пазару”. У информацији је, између осталог, констатовано да „у простору предвиђеном за извођење наставе не постоји никаква опрема нити наставна средства”, да су „обављени разговори с потенцијалним наставним кадровима, али за сада не постоји никакав план кадрова”, а и да „наставни програми још нису донети”. Није било ни зграде, ни опреме, ни професора, али је ту био ефендија Зукорлић, будући ректор са завршеном основном школом у Србији и са својим политичким договорима. „Сматрамо да у овом моменту нема услова за давање такве сагласности”, храбро су написале и потписале чланице комисије Министарства просвете и спорта.

Тадашњи министар просвете и спорта професор др Гашо Кнежевић оглушио се о информацију и донео решење којим се привремено дозвољава факултетима и Интернационалном универзитету y Новом Пазару, као установи у оснивању, да отпочну с радом. Тај папир је омогућио Зукорлићевом универзитету да опстане, иако неакредитован, до данашњег дана.

Европа Србији, свом тадашњем, садашњем и будућем кандидату за члана ЕУ, ставља ипак до знања да у Европи и свету постоје процедуре за акредитацију високошколских установа и проверу квалитета. Не могу, значи, да се дају дипломе и докторати на основу парчета папира које је потписао министар. У Србији се оснива Комисија за акредитацију и проверу квалитета, Национални савет за високо образовање и успоставља се сарадња са ENQA – Европском асоцијацијом за обезбеђење квалитета у високом образовању. Од самог почетка процеса акредитације, чланови Комисије за акредитацију били су сведоци покушаја појединих новоформираних приватних високошколских институција да изиграју прописе и да на сваки начин добију акредитацију. Комисија је писала акте упозорења, и негативна решења, институције су се жалиле, жалбе им је често усвајао Национални савет, а поједини министри просвете, наследници Доситеја Обрадовића, издавали су дозволе за рад и без одлуке Комисије за акредитацију.

Сведоци смо да је прошла прва деценија покушаја Зукорлићевог „Универзитета у Новом Пазару” да добије акредитацију. Добронамерном посматрачу није до краја јасно због чега Зукорлић толико упорно жели да добије акредитацију када савршено функционише и без акредитације. У земљи у којој је правосудни систем разбијен (случај „Савамала”) Зукорлић прави профит издајући дипломе и додељујући докторате чију валидност, Закључком Владе Србије број 612-12534/2015 од 22. новембра 2015. године потврђује Александар Вучић. Ефендији Зукорлићу и његовом универзитету није потребно мишљење Комисије за акредитацију и Националног света за високо образовање.

Зукорлићев „универзитет” има шест департмана (факултета) и укупно 37 наставника (према подацима са званичног сајта универзитета). Поред департмана лоцираних у Новом Пазару, универзитет је отворио и одељења у Нишу, Панчеву, Суботици и Београду без икаквог документа и без било каквог парчета папира потписаног макар и од политичких ментора и савезника. Различити састави Комисије за акредитацију током година су некако успевали да одоле сваковрсним притисцима и одбијали су да акредитују програме на којима предаје неквалификовани кадар. Ефендија Зукорлић, у недостатку правог универзитетског кадра, одлучио је да сам произведе своје професоре и научнике. Прегледом научних база „Web of Science”, „Google Scholar” и „Publish or Perish” лако се утврђује да велика већина наставника Универзитета у Новом Пазару нема релевантне научне радове, да нису цитирани и да се углавном не воде у овим базама као научници. Наведени „научни радови” наставника Универзитета у Новом Пазару не квалификују наставнике за извођење наставе на одговарајућим предметима. Ово је свакако последица чињенице да је већина наставника стекла докторате на неакредитованом универзитету – Универзитету у Новом Пазару, на којем су и бирани. Трик коме се тренутно прибегава у циљу добијања акредитације по сваку цену јесте веома једноставан и заснива се на следећем алгоритму. Универзитет је неакредитован. Потребна му је акредитација (?). Универзитет све време ради неакредитован, издаје дипломе и прави профит. Неакредитовани универзитет производи докторе наука. Проглашава их за професоре. Комисији за акредитацију подноси списак професора и доктора. Комисија одбија да изда акредитацију због неиспуњавања прописаних стандарда. Универзитет се жали Националном савету за високо образовање. Први човек универзитета прави политичке савезе и врши политичке притиске. Упркос познатој изјави да је „територија Санџака слободна и да више никад неће бити поробљена” и изјави да химну државе у којој живи и чији је држављанин (и вероватно носилац дипломатског пасоша!) „прихвата само као химну комшијског народа”, ефендија Зукорлић прави политичке договоре и трговине и постаје недавно председник скупштинског Одбора за науку, образовање, технолошки развој и информатичко друштво.

Крајем 2015. године, Универзитету у Новом Пазару достављен је Закључак Владе Србије, који се односи на делатност Универзитета у Новом Пазару. У закључку се каже да „до окончања поступка акредитације високошколске установе и студијских програма сматраће се да има дозволу за рад у свом седишту и да има право на издавање јавних исправа, а за студијске програме које изводи сматраће се да су одобрени”. „Сматраће се” и „има право”, рекла је наша влада на челу са премијером Вучићем и пресекла Гордијев чвор. Изгледа да смо улудо сви заједно потрошили једну деценију борећи се за стандарде у високом образовању и принципе. Да поновим још једном. „Сматраће се” и „има право”, одлучила је влада, а потписао Александар Вучић.

Академик

(„Политика“)