ПОГЛЕДИ
Каква информатика је потребна нашим школама
Замислите само колико би наша економија напредовала кад би деца систематски учила најмодернију информатику
Аутор: Исток Павловић
Овог лета видели смо тужну вест да информатика није усвојена као обавезни предмет у школама. С друге стране, премијер Вучић је у свом експозеу најавио ИТ индустрију као један од приоритета у програму Владе. Имао сам прилику да из прве руке поразговарам с људима који су креирали нови школски програм за информатику, а с обзиром на то да се бавим овим послом, желео бих овде из прве руке да кажем како стоје ствари.
Информатика је тренутно изборни предмет, као и, рецимо, домаћинство. Ако се сећате изборних предмета из школе, сећате се и какав смо однос имали према њима. Та оцена не улази у просек, нема одговорности према учењу, и ту нешто науче једино они које тај предмет баш занима.
Постоји и обавезна информатика која се изучава као део техничког образовања. Међутим, јавна је тајна да у пракси већина наставника техничког прескаче тај део књиге, јер нису у кораку с временом. Након шперплоче и тестерице, по програму је на реду да се учи нешто из информатике, али они то једноставно прескоче. Ово се показало у анкети међу ђацима – већина деце не зна неке основне ствари из информатике које су наводно слушали као део техничког образовања.
И док је нама информатика изборни предмет, просечна плата програмера у Београду је 2.000 евра. Врхунски програмери имају већу плату од директора многих српских компанија. Та цифра је скочила за дупло у последњих неколико година, само зато што је потражња огромна, а нема довољно људи који би радили тај посао. Број страних компанија у Београду је све већи, и они би могли да запосле десет пута више људи, само кад би тај кадар постојао.
Информатика у школама не треба да буде само програмирање. Ствари су се последњих година доста измениле. Већина људи и даље замишља час информатике тако што учитељица зада деци да направе програм који сабира све бројеве од 1 до 100, а онда ђаци то покушавају да направе. То је било тако пре неколико деценија. Данас је у ИТ индустрији потребно познавати и дизајн, маркетинг, аналитику, умеће презентације, и многе друге ствари.
Информатика треба да буде саставни део свих предмета. Географија треба да се учи са „Гугл” мапа, биологија да користи клипове са „Јутјуба”. На интернету се налазе интерактивне презентације и мапе које омогућавају да деца за неколико минута схвате нешто што би наставник морао да им објашњава и црта два часа.
Важно је да схватамо да информатика у школама не служи само да оспособљава један мали проценат деце који ће бити програмери. Данас стране ИТ фирме запошљавају читав спектар људи који раде најразличитије послове – дизајн, тестирање, подршку, маркетинг, контролу квалитета, писање, и многе друге послове. За све те послове потребно је да људи имају одлично предзнање информатике из школе. Они се затим запошљавају и раде послове за које добијају новац из иностранства.
То је, дакле, новац који улази у земљу, познатији под именом извоз. Ми дакле, можемо да имамо огроман извоз најсавременије робе – знања, као што смо некада имали извоз савремене робе у доба Југославије. Али ту није само „рад за странце”. Добро образовани људи могу да направе своје ИТ компаније и извозе свој производ, као што већ раде многи моји пријатељи и познаници.
Знање информатике је потребно свој деци, без обзира на то чиме ће се сутра бавити. Шта год да неко прави, биће у великој предности ако може лепо да спакује и прода тај свој производ коришћењем дигиталног маркетинга.
Знате ли да у Србији постоје људи који седе код куће и зарађују пет хиљада евра месечно радећи ИТ послове преко интернета? Постоје сајтови за повезивање послодаваца и програмера из целог света. Једноставно су се пријавили тамо и почели да раде. И опет, не ради се само о прогамерским пословима, већ је у питању читав спектар послова који се раде на компјутеру.
Но, да би се све то подигло на много виши ниво, потребно нам је да имамо информатику као обавезан предмет. Јер, сви ти људи који тренутно нешто раде су самоуки. Уместо да чекају да им држава обезбеди образовање, они су почели већ са 15 година да сами уче, упијајући најмодерније знање. Замислите само колико би наша економија напредовала кад би деца систематски учила најмодернију информатику, у свим предметима, од првог разреда.
Факултет за медије и комуникације
(„Политика“)
